Medicinski aparthejd, vakcinalni pasoši i kraj slobode putovanja
Da li je moguće da će države ponovo uvesti zaključavanja? Da li je moguće da će zvaničnici nastojati da drže ljude u zatočeništvu bez odgovarajućeg postupka?
Svetska zdravstvena organizacija i Evropska unija zvanično su se udružile da ukinu slobodu putovanja kakvu poznajemo. EU se hvali da je njena verzija vakcinalnih pasoša izdatih tokom epidemije COVID-a bila „ključni element“ u ponovnom otvaranju evropskih ekonomija i društva. Aplikacija za digitalne pametne telefone, „Zelena propusnica“ javno je prikazala privatnu medicinsku dokumentaciju u vezi sa vakcinacijom protiv virusa COVID-19 tako što je prikazivala ime pretplatnika, datum rođenja, brend i doze vakcinacije, kao i QR kod kako bi se izbegla prevara.
Uprkos ovom tautološkom hvalisanju da je propusnica imala bilo kakav uticaj na „bezbedno“ ponovno otvaranje Evrope, znamo da vakcine nisu bile testirane na efikasnost u vreme kada su ove propusnice uvedene. Janine Small, izvršni direktor kompanije Pfizer, svedočila je pred komisijom Evropske unije za kovid da farmaceutska kompanija nikada nije testirala njihov proizvod za smanjenje prenosa pre nego što ga je uvela na tržište:
„Da li smo znali za zaustavljanje imunizacije* pre nego što je vakcina puštena na tržište? Ne! Ovi – hm, znate, morali smo da se krećemo velikom brzinom da bismo zaista razumeli šta se dešava na tržištu; i sa te tačke gledišta, morali smo da uradimo sve pod rizikom”.
*Ironično, Small je rekla zaustavljanje imunizacije kao odgovor na pitanje poslanika EP Roberta Roosa o tome da li je mRNA vakcina kompanije Pfizer ikada testirana za „zaustavljanje prenosa virusa“. Podaci koji su sada javno dostupni pokazuju da vakcine ne samo da ne sprečavaju prenošenje, već zapravo izazivaju infekciju. Možda njen izbor reči nije bio pogrešan u odgovoru na pitanje, već je lapsus već znao da će vakcina potisnuti imuni sistem vakcinisanih pacijenata, ostavljajući ih ranjivim na buduće infekcije”.
Tvrdeći da vakcinalni pasoš podržava „slobodno kretanje građana i stanovnika“, zemlje članice EU prvo su zahtevale dokaz o prijavi vakcinacije za putnike avionom. U ovom kontekstu, vladajuća agencija priznaje da je vakcinalni pasoš „alat za proveru poštovanja ograničenja slobodnog kretanja…“ Ništa ne predstavlja slobodu kao poštovanje ograničenja slobode!
Nisu svi građani EU pozdravili vakcinalni pasoš za očigledan medicinski aparthejd protiv nevakcinisanih osoba i ubistvo slobode. Protesti protiv te mere izbili su širom sveta kada je uvedena, dovodeći u pitanje legitimnost vladine akcije koja je primoravala na pojedinačne medicinske odluke i kažnjavala one koji nisu hteli ili nisu mogli da se vakcinišu.
👉 SZO je realna i najveća opasnost po čovečanstvo
https://t.co/HYbpg1qwcr— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 14, 2023
Tradicionalno prema američkom zakonu i mnogim sličnim zakonima u drugim zemljama, informacije o medicinskim tretmanima pojedinca smatrale su se privatnim. Međutim, Kancelarija za građanska prava je 2020. izdala smernice koje dozvoljavaju otkrivanje tih privatnih zapisa u „javne zdravstvene svrhe“, bez pristanka pacijenta. Iako američka savezna vlada nije vršila pritisak za digitalni pasoš za vakcinaciju, mnoga preduzeća i javna mesta širom zemlje, poput restorana, zahtevali su dokaz o vakcinaciji da bi ljudi ušli, a određene države su dozvolile praksu propusnice za vakcinaciju.
Bivši guverner Njujorka Endrju Kuomo pokrenuo je 2021. godine Excelsior Pass Plus, koji je prikupio i još uvek ima dokaze o vakcinaciji za više od 11 miliona Njujorčana. Nedavno je administracija guvernera Keti Hočul najavila da će prekinuti program zbog „smanjene potražnje“. Iako je država tvrdila da je učešće bilo dobrovoljno, Njujorčanima je uskraćena mogućnost da prisustvuju i učestvuju u ponovnom otvaranju države bez dokaza o vakcinaciji. Više od 150.000 preduzeća koristilo je aplikaciju da isključi nevakcinisane korisnike.
Svakako, ograničenja kretanja naterala su ljude da donesu očajničke odluke koje bi inače izazvale pauzu pre nego što počnu delovati – posebno odabirom vakcinacije. Kada je Njujork uveo Excelsior Pass, Njujorčani koji su želeli da se ponovo spoje sa članovima porodice i druže u javnosti ponovo su požurili da preuzmu aplikaciju i povikali svima kojima je to bilo potrebno da se pridržavaju naloga za vakcinaciju.
Aplikacija je na kraju izazvala još više nevolja uprkos tome što je reklamirana kao rešenje za zaključavanje. Na primer, Spectrum Local News je izvestio da se dokazi o vakcinaciji korisnika ne ažuriraju brzo u aplikaciji. Kao rezultat toga, jedan korisnik se plašio da će ona „biti u kućnom pritvoru“ i žalila se da će biti „zatvorena“. Država je umanjila anksioznost koju su ovi korisnici osećali rekavši novinarima: „Očekuju se pitanja korisnika“.
Korisnici koji su se uvek pridržavali pravila, koji su se plašili da budu u kućnom pritvoru kada aplikacija nije funkcionisala, nisu čak ni uzeli u obzir da korišćenje aplikacije više liči na nošenje monitora za gležanj nego na sama zaključavanja: uvek se prate, prikupljaju podaci, skeniraju QR kodovi, plašite se da aplikacija neće raditi i da će vam „vlasti“ uskratiti privilegije na koje ste navikli. Krećete se, a još uvek ste zatvorenik – još niste slobodni.
Kada je Škotska najavila lansiranje pasoša za vakcinu 2021. godine, Nil Oliver je izneo strastveni monolog o efektu koje bi takva ograničenja imala na čovečanstvo. On je odbacio ideju da bi svako trebalo da se povinuje kada je upitan: „Papiri, molim“, izjavljujući da će vlade i kompanije koje to zahtevaju vremenom propasti. Njegov lek za karantin i za zdravlje i dobrobit čovečanstva nije više ograničenje kretanja, već: „Zajedništvo, inkluzija a ne isključivanje. Kažem da je jednostavno i da moramo pronaći načine da budemo zajedno”.
Ako su nas naučna otkrića nečemu naučila, onda je to svakako da su ljudi društvena bića i da ne uspevaju kada su zadržani od društvene interakcije. Fridrih II je otkrio ovaj fenomen kada je nameravao da proučava razvoj jezika kod novorođenčadi. Iako se nadao da će uskraćivanjem većine društvenih interakcija odojčadima otkriti koji je jezik urođen, umesto toga je saznao da su sva deca umrla tokom eksperimenta zbog nedostatka ljudskog angažovanja.
Zatvaranje usled Covid-a je verovatno bila najveća reprodukcija te studije o socijalnoj izolaciji do sada. Studija u kojoj su svi učesnici bili prisiljeni ili terorisani od strane naših javnih zvaničnika i medija da se povinuju. Studija koja je potvrdila iste rezultate pruske studije o neuspehu: broj samoubistava je povećan, posebno među decom; stariji u staračkim domovima i bolesnici u bolnicama brže su umrli bez interakcije sa porodicom; a štetna/hronična zdravstvena stanja su se u celini povećala.
Sa svim ovim znanjem u ruci, da li će nas naši zvaničnici gurnuti u dalju društvenu podelu stvaranjem klasnog i društvenog kreditnog sistema zasnovanog na upotrebi farmaceutskih proizvoda? „Ako dobijete vakcinu, morate da uradite ‘x’.“ U slučaju vakcina protiv kovida, scenario bi bio: „Ako uzmete injekciju koja je eksperimentalna, a ne na tržištu, nisu poznati svi neželjeni efekti, i nije testirana za prevenciju bolesti, onda možete da letite avionom. Ako odbijete injekciju, nije vam dozvoljeno da letite u posetu porodici”.
Uprkos prethodnim indikacijama predsednika Bajdena da ne misli da je drugim državnim agencijama potreban pasoš za potvrdu vakcinacije, on se ponovo pridružio SZO-u nakon što je preuzeo dužnost, predajući naciju neizabranom, međunarodnom političkom telu. SZO je ranije ove godine objavila svoj plan da pridruži zemlje članice globalnom sporazumu o odgovoru na pandemiju, koji SZO-u daje moć da proglašava pandemije, upravlja odgovorima na pandemije i finansijski podržava SZO, između ostalog. S obzirom na Bajdenovu podršku agenciji, moglo bi se očekivati od njega da dovede SAD u dogovor sa drugim zemljama članicama.
Međunarodni ugovori zahtevaju odobrenje za ratifikaciju od strane američkog Senata da bi međunarodno pravo bilo obavezujuće za SAD. Ako ovaj sporazum bude odobren, SZO će tada preuzeti kontrolu nad odgovorima na pandemiju – uključujući ograničavanje mogućnosti pojedinaca da putuju i učestvuju u javnom društvu. Pristanak da se dozvoli neizabranoj stranoj organizaciji da diktira aktivnosti građana sveta je ustavno neodrživo. Ustav ovlašćuje svaku državu da donosi zakone o pitanjima zdravlja i javne bezbednosti, a ne saveznu vladu i definitivno ne SZO.
Predstavnik Endi Bigs (R-AZ) je pre više od šest meseci u Predstavničkom domu podneo predlog zakona pod nazivom „Zakon o pasošima bez vakcine“. Predlog zakona je upućen na razmatranje Nadzornom odboru Predstavničkog doma, ali još uvek nije dospeo u proceduru. Čak i da jeste, zakon štiti samo pasoše od vakcinacije protiv covida; ne sadrži odredbe koje zabranjuju vakcinalni pasoš za bilo koje druge vakcine koje su trenutno na tržištu ili preporučeni raspored vakcinacije od strane CDC-a, niti za bilo koje buduće vakcine.
Krajnje je vreme da se javni službenici u parlamentima i izvršnoj vlasti podsete da smo mi ljudi ti koji njima upravljamo, a ne obrnuto. Svako izabrano lice i savezni službenik po stupanju na dužnost potvrđuje da će podržavati i braniti Ustav jer se na svojim funkcijama nalazi samo po volji naroda i niko bez nas ne bi imao ovlašćenja.
Slaganje sa SZO i omogućavanje da kontrolišu politiku zemalja po pitanjima javnog zdravlja i bezbednosti je neustavno delegiranje državne zakonodavne vlasti. Svaki federalni zvaničnik koji se zalaže da se SAD i njihove države uključe u dnevni red SZO krši svoje obećanje dato narodu i krši njihovu zvaničnu zakletvu.
Nedavna istorija i aktuelni događaji jasno pokazuju da više nije pitanje „da li je ovo moguće“ već pitanje „kada“. Mi, Narod, moramo da držimo svoje javne službenike odgovornim. Ne smemo dozvoliti da nam oduzmu slobodu tako što će se povinovati na pitanje: „Papiri, molim vas“. Ne smemo dozvoliti da se podele uvuku pod plaštom javnog zdravlja kada smo mi ljudi zajedno zdraviji. Vakcinalne propusnice ne smeju da prođu.