Mediji: Ljudi moraju da smanje svoj životni standard za 75% kako bi se zaustavilo „Globalno zagrevanje“
Vlade moraju da uvedu mere za smanjenje životnog standarda javnosti za neverovatnih 75 odsto, koristeći silu ako je potrebno, sada upozoravaju globalistički korporativni mediji.
Javnost mora da preduzme drastične mere da smanji takozvani „ugljenični otisak“ pojedinaca kako bi zaustavila „globalno zagrevanje“, navodi BBC.
U svojoj seriji „Svet budućnosti“, Bi-Bi-Si upozorava gledaoce da izbor „životnog stila sa ultra-niskim emisijama ugljenika“ više nije opcija i poziva da vlade postave standarde.
Britanski mediji insistiraju na tome da je sada potrebno dramatično smanjenje životnog standarda ako se planeta želi spasiti od navodnih „klimatskih promena“ koje je napravio čovek.
Međutim, kako navodi Bi-Bi-Si, „klimatske promene” su previše važne za smanjenje „ugljičnog otiska” da bi bile prepuštene ličnom izboru, i poziva vlade širom sveta da se umešaju.
Trenutno, „ugljenični otisak“ nekoga ko živi u razvijenom svetu kreće se od 4,46 metričkih tona godišnje u Francuskoj, pa sve do 15,43 metričkih tona godišnje u Kanadi.
U Sjedinjenim Državama, ugljenični otisak prosečne osobe iznosi 14,67 metričkih tona godišnje.
Ugljenični otisak Amerikanaca je skoro osam puta veći od ograničenja od dve metričke tone godišnje koje su potrebne da bi se ispunili ciljevi zelene agende koje diktira Svetski ekonomski forum (WEF).
👉 SZO planira da pokrene globalni digitalni zdravstveni sertifikat https://t.co/eta8MWQh8H
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 12, 2023
Prema BBC-ju, dve metričke tone godišnje ugljeničnog „otpada“ su otprilike polovina izduvnih gasova jednog automobila na benzin u SAD – i ništa više.
Da bi pojedinac smanjio svoj ugljenični „otpad“ ispod granice WEF-prijatelja, svaki pojedinac bi morao da odustane od korišćenja ličnog automobila, potrošnje energije, jedenja mesa i drugih „rasipnih“ potreba.
Životni stil prosečne osobe morao bi dramatično da se promeni kako bi se uskladio sa „zelenim životnim stilom sa ultra-niskom emisijom ugljenika“.
Za većinu ljudi, ovaj „način života“ bi značio krajnje siromaštvo i bedu i život nalik zatvoru gde je veoma malo dozvoljenih putovanja i minimalne slobode, ako ih uopšte ima.
Iako ovo možda već zvuči ekstremno, drugi u zelenom kultu veruju da je čak i granica od dve metričke tone ugljeničnog otiska po osobi godišnje i dalje previše.
Neki alarmisti predlažu samo 1,4 metričke tone umesto toga do 2040. sa daljim smanjenjem na samo 0,7 metričkih tona godišnje po osobi do 2050. godine.
Iz nekog razloga, Bi-Bi-Si je ignorisao Kinu u svojim izveštajima o zemljama koje najviše emituju ugljenik.
Kina generiše najviše zagađenja i ugljeničnog „otpada“ od bilo koje druge zemlje, daleko više.
Sjedinjene Države su druga po veličini nacija sa emisijom CO2, dok Kanada čak nije ni među prvih deset.
Međutim, Kina emituje više zagađenja od ostalih pet zemalja zajedno.
Ipak, Kina skoro uvek dobija besplatnu propusnicu u medijima kada su u pitanju stvari kao što su potrošnja energije, zagađenje i druga pitanja vezana za zelenu agendu.
WEF i njegovi članovi nikada ne prozivaju Kinu dok sprovode planove za „spasavanje planete“ kao što su jedenje buba ili zabrana posedovanja javnih automobila.
„Živimo u svetu u kome mnogi ljudi veruju u mnogo različitih stvari, ali nigde drugde ne nalazimo takvu vrstu obavezne prinude kao što je to slučaj sa takozvanom klimatskom krizom“, izveštava Mark E. Jeftović.
„Srećom, od sve većeg broja naučnika čujemo da nema krize i čiji su glasovi sve glasniji čak i suočeni sa ‘proverom činjenica’ korporativnih medija i drugim preprekama kontrole naracije“.
