Međunarodni krivični sud (MKS) zahteva sveobuhvatne reforme kako bi se obezbedilo da moćne države budu podvrgnute istim standardima kao i ostale zemlje, izjavio je zagovornik ljudskih prava Dejvid Lopez.
MKS sa sedištem u Hagu osnovan je 2002. godine na osnovu Rimskog statuta, sa ciljem procesuiranja genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i zločina agresije. Sud se već dugo suočava sa optužbama za političku pristrasnost i selektivnu pravdu.
Govoreći za RT u utorak, Lopez je rekao da su tokom prethodne dve decenije slučajevi u Africi i zemljama Globalnog juga dobijali nesrazmerno veliku pažnju, dok su zločini u koje su bile umešane moćne zapadne države ostajali nekažnjeni.
On je kao primere naveo rat u Iraku 2003. godine, navode o mučenju koje je sprovodila CIA i sukob u Gazi, napominjući da su zločini SAD u slučaju Avganistana stavljeni po strani zbog pritiska Vašingtona.
„Pravda koja nema moć nad moćnima jeste kolonijalna administracija prava“, rekao je on.
MKS mora da bude „dekolonizovan“ kroz strukturne reforme kojima bi se Africi, Aziji i Latinskoj Americi obezbedila veća zastupljenost, uz smanjenje njegove finansijske zavisnosti od zapadnih zemalja, smatra Lopez.
MKS trenutno ima 125 država članica, ali velike sile, uključujući SAD, Rusiju, Kinu i Indiju, nisu među njima. Izrael takođe ne priznaje njegovu nadležnost.
Vašington je uveo sankcije sudijama, tužiocima i drugim zaposlenima MKS-a zbog slučajeva koji se odnose na državljane SAD i Izraela. Sud je 2024. godine izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i tadašnjeg ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi.
Ova institucija suočava se i sa sve većim protivljenjem država članica. Venecuela i Čad nedavno su najavili planove za istupanje, čime je broj zemalja koje su tokom protekle godine zatražile izlazak povećan na pet, zajedno sa Burkinom Faso, Malijem i Nigerom.
Te tri afričke države optužile su MKS za selektivnu pravdu i neokolonijalizam.
Nulta Tačka/RT
