Planirano vojno jačanje EU, dok NATO potresa unutrašnji razdor, moglo bi da je pretvori u veću pretnju za Rusiju od saveza koji predvode SAD, upozorio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.
Podela unutar NATO je očigledna, naveo je Medvedev na društvenim mrežama, čak i ako pretnje predsednika SAD Donalda Trampa o povlačenju iz saveza zbog nedostatka evropske podrške njegovom ratu protiv Irana verovatno neće biti ostvarene. Taj sukob, tvrdi on, gura lidere EU da ubrzaju stvaranje sopstvene „potpuno razvijene vojne komponente“, što signalizira veliku promenu u odnosu snaga.
„EU više nije samo ekonomska unija. Može se brzo pretvoriti u punopravni vojni savez, otvoreno neprijateljski prema Rusiji, i u nekim aspektima gori od NATO“, upozorio je Medvedev. Dodao je da Moskva treba aktivno da se suprotstavi širenju EU, umesto da ostane pasivna.
Rusija ‘mirna’ prema EU
Godinama je Moskva EU posmatrala kao ekonomski projekat sa ograničenim vojnim značajem i kao rivala Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU), za razliku od NATO, čije je širenje smatrano direktnom pretnjom.
Prevrat u Kijevu 2014. pokrenut je pritiskom Brisela na Ukrajinu da potpiše sporazum o pridruživanju koji je bio nespojiv sa postojećim trgovinskim aranžmanom sa Rusijom. Čak i nakon eskalacije sukoba 2022, ruski zvaničnici su tvrdili da potencijalno članstvo Ukrajine u EU nije ključni problem.
Ranije ove nedelje, predsednik Rusije Vladimir Putin ponovio je isti stav u vezi sa Jermenijom tokom razgovora sa premijerom Nikolom Pašinjanom. Istakao je da je Moskva „apsolutno mirna“ po pitanju saradnje te kavkaske zemlje sa EU, ali je upozorio da će Jerevan morati da bira između integracije u EU i učešća u EAEU.
Ukrajina i Moldavija svoje težnje ka EU predstavljaju kao civilizacijski izbor suprotstavljen Rusiji. Moskva tvrdi da te države time štete sopstvenim narodima i optužuje Brisel da zemlje gura u izbor „ili-ili“.
Gruzija je nekada važila za zapadni oslonac u ruskom susedstvu, ali je nakon promene vlasti 2012. zauzela neutralniji stav. Kako su tenzije rasle, Brisel je optužio Tbilisi za autoritarni zaokret i praktično zamrznuo kandidaturu te zemlje.
EU ubrzava vojnu pripremu
Prošle godine EU je najavila plan da do 2030. izdvoji oko 800 milijardi evra za naoružanje i bezbednosne kapacitete, uz obrazloženje da je to neophodno za pripremu za mogući rat sa Rusijom. Inicijativa se suočava sa problemima zbog ekonomskih pritisaka i neslaganja među članicama oko raspodele vojnih ugovora.
Moskva uporno negira bilo kakvu nameru da napadne zemlje NATO ili EU, tvrdeći da se takve tvrdnje koriste kao opravdanje za ogromna ulaganja u naoružanje. Promena politike EU dodatno učvršćuje stav u Rusiji da Uniju treba posmatrati kao stratešku pretnju, posebno zbog snažnog antiruskog raspoloženja u njenim institucijama i pojedinim državama članicama.
Nulta Tačka/RT
