Mejnstrim mediji histerišu zbog otapanja leda na Antarktiku ali podaci pokazuju da je situacija sasvim suprotna
Bi-Bi-Si je nedavno objavio priču u kojoj se tvrdi da su okeanske struje na Antarktiku krenule ka kolapsu, a da bi sve dodatno uplašio, čak se pominje film o klimatskoj katastrofi iz 2004. Dan posle sutra. Izveštava se da antarktički led koji se brzo topi izaziva dramatično usporavanje dubokih okeanskih struja, „i mogao bi da ima katastrofalan efekat na klimu“. Kao i većina ovih maštovitih priča zastrašivanja, „mogao bi“ da obavi mnogo teškog posla. Ali, avaj, u ovoj priči o Armagedonu koja promoviše nultu emisiju, koja izmišlja modele, nedostaje napomena da je ledena kapa Antarktika izgleda u ravnoteži i da se zapravo ne topi.
Prema dokumentu koji su 2021. godine napisali NASA-ini naučnici za satelitsko mapiranje leda, Antarktik je „blizu balansa“ u periodu 2012-16 na -12 +/- 64 Gt a-1. Gt su gigatone, a formula je naučni način da se kaže da je to u granicama greške, gubitak ledenog pokrivača na Antarktiku, manje-više, nula. Do 1992. godine, naučnici su otkrili velike ukupne dobitke za časopis.
Prema priči Bi-Bi-Sija, verno prenošenoj u brojnim medijima, kako se slatka voda iz ledene kape topi, morska voda postaje manje slana i gusta, a kretanje vode naniže prema morskom dnu se prekida. Ovo zauzvrat može uticati na svetske okeanske struje. Aktivistički naučni blog The Conversation objavio je da „bujice antarktičke otopljene vode usporavaju struje koje pokreću ’strujanje’ našeg vitalnog okeana – i prete njegovim kolapsom“. Bi-Bi-Si je primetio da je sličan kolaps u severnom Atlantiku prikazan u The Day After Tomorrow.
Kao što će se redovni čitaoci setiti, Daily Sceptic je primetio da je Antarktik težak kraj za aktiviste da naprave dobru priču zastrašivanja. Tokom poslednjih sedam decenija, bilo je malo ili nimalo zagrevanja na velikim delovima kontinenta. Prema nedavnom radu (Singh i Polvani), morski led na Antarktiku se „skromno proširio“, a zagrevanje je „skoro nepostojeće“ na većem delu ledenog pokrivača. Prema podacima NASA-e, gubitak leda je 0,0005% godišnje.
Najnovija bojazan proizilazi iz članka objavljenog u časopisu Nature. To je proizvod klimatskih modela – Bi-Bi-Si napominje da su naučnici potrošili 35 miliona računarskih sati tokom dve godine prikupljajući svoje rezultate. Međutim, ova priča je takođe od velikog interesa jer pokazuje da Bi-Bi-Si i većina mejnstrim medija naizgled nisu u stanju da dovedu u pitanje bilo koju izjavu koja promoviše klimatske promene izazvane ljudima i predloženo političko rešenje za komandu i kontrolu Net Zero. Ovaj endemski nedostatak radoznalosti znači da su ogromna područja nauke, uključujući atmosfersku fiziku i hemiju, zajedno sa vremenskim prilikama, geologijom i geografijom, jednostavno van granica upotrebljivosti u slučaju da se baci bilo kakva sumnja na sugestiju da ljudi kontrolišu CO2 klimatski termostat.
👉 Jakov Milatović: Rusija je izvršila agresiju na Ukrajinu, nastavljamo sa sprovođenjem svih sankcija Moskvi https://t.co/4BxtjxFCO7
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 4, 2023
Glavni autor studije, profesor Metju Ingland sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Sidneju, u stanju je da kaže, bez ikakvog pitanja ili kontradikcije, da „naše modelovanje pokazuje da ako se globalne emisije ugljenika nastave trenutnom brzinom, onda će promene Antarktika usporiti za više od 40% u narednih 30 godina”. Bi-Bi-Si ponavlja da se emisije nastavljaju trenutnom stopom, ali engleski list navodi da je njegov model opterećen scenarijom „visokih emisija“. Rad se nalazi iza paywall-a, ali sažetak u kojem se ovo prihvatanje pojavljuje je slobodno dostupan.
Mario Zna Podcast #210 – dr Borislav Antonijević – Teorije nevjere – UŽIVO
Ovi scenariji „visoke emisije“ su gotovo sigurno RCP8.5 i SSP5-8.5 koji predviđaju globalni porast temperatura od 4-5°C za manje od 80 godina. Kao što je dr Džudit Kari nedavno istakla, oni su odbačeni u mnogim naučnim krugovima na osnovu toga što su prepoznati kao neuverljivi. Globalno zagrevanje od jedva 0,1°C u poslednjih 20 godina je skoro sigurno faktor u ovoj ponovnoj proceni. Ipak, Kari napominje da se mnogi ekstremni događaji zasnovani na scenarijima još uvek navode u dokumentima IPCC-a. „Odbijanje ovih ekstremnih scenarija učinilo je zastarelim veći deo klimatske literature i procena u poslednjoj deceniji“, kaže ona.
Ne na Bi-Bi-Siju, naravno. Ustaljena nauka – Nauka – ne može da ide dalje jer pati od antinaučne tvrdnje da je nekako sve rešeno. Rezultati modela sugerišu da bi duboka cirkulacija vode na Antarktiku mogla da se uspori dvostruko većom brzinom opadanja u severnom Atlantiku, prenosi Bi-Bi-Si. „Zapanjujuće je videti da se to dešava tako brzo“, rekao je klimatolog Alan Miks sa Univerziteta Oregon State, koautor najnovije procene Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). „Čini se da trenutno ubrzava. To je glavna vest“, rekao je Rojtersu. Ne, dr Miks, to je model zasnovan na pretpostavkama koje su redovno u suprotnosti sa podacima. Čini se da neki klimatolozi imaju problema da razlikuju činjenice od sopstvenih grozničavih predviđanja.
