The Washington Post je prošle nedelje objavio članak u kojem se nagoveštava da bi demokratija mogla da zahteva ograničavanje slobode govora. Ovaj uznemirujući pristup sugeriše da zabrinutost oko „dezinformacija“ na društvenim mrežama prevazilazi slobodu govora, što je potez koji je izazvao intenzivnu debatu i, s pravom.
U onome što se čini kao pomak u javnom diskursu ka daljoj cenzuri, naširoko čitani članak Vašington posta kritikovao je Ilona Maska da je ponovo postavio bivšeg predsednika Donalda Trampa na platformu društvenih medija X, ranije poznatu kao Tviter.
U članku se sugeriše da proliferacija onoga što se naziva „političke dezinformacije“ remeti demokratiju, izazivajući zabrinutost među zagovornicima slobode govora.
Perspektiva tog pogleda se ogleda u izveštavanju novinara Vašington Posta Naomi Niks i Sare Elison. Međutim, njihovom delu nedostaje kritička analiza dvosmislenosti oko pojma „dezinformacije“ i ne uspeva da se pozabavi posledičnim pitanjem kako moderirati sadržaj u situacijama u kojima su izjave političara verovatno lažne ili obmanjujuće.
U najnovijoj akciji SOROŠ kupio najveće medije u Poljskoj https://t.co/DXvXXn6fDI
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 29, 2023
Upadljivo izostavljanje bilo kakvog pominjanja Prvog amandmana u članku – ključnog stuba američke demokratije koja podstiče medijske slobode – takođe je izazvalo sumnju u medijima i pravnim krugovima.
Novinari Vašington posta zabrinjavajuće sugerišu da bi povlačenje kompanija društvenih medija od borbe protiv neistina na mreži moglo uticati na predsedničke izbore 2024. Krive Maska, zajedno sa Fejsbukom i Jutjubom, što je napravio korak unazad od obuzdavanja onoga što nazivaju obmanjujućim tvrdnjama i teorijama zavere.
Niks i Elison takođe kritikuju X zbog toga što je dozvolio intervju predsednika Trampa kod Takera Karlsona, što smatraju platformom za Trampa da ponovi svoje navode o izborima 2020. Oni tvrde da društveni mediji treba da hostuju politički sadržaj samo ako se može dokazati njegova tačnost, što predstavlja nerealno očekivanje koje prikriva suštinska pitanja cenzure pod izgovorom suzbijanja „obmanjujućih“ sadržaja ili govora „mržnje“.
