Mejnstrim mediji tvrde da je TVITER sada ultradesničarska platforma
Korporativni mediji su užasnuti. Njihova sklonost strahu je bolno očigledna, ali čega se zapravo plaše?
Ako pažljivo ispitamo njihove argumente i žalbe, čini se da se isti narativ pojavljuje sa neprestanim žarom: oni vide više slobode govora i stvaranje alternativa kao egzistencijalnu pretnju njihovom programu. Nekada su govorili da „kulturni rat“ nije ništa drugo do teorija zavere, a ipak napadaju bilo koju platformu van njihovog uticaja kao da su usred Trećeg svetskog rata.
Možda je teško razumeti kako ova mala grupa elitista, koja kontroliše ogromnu većinu korporativnih vesti i medijskih kuća u zapadnom svetu, može biti toliko ugrožena promenom politike jedne veb stranice društvenih medija poput Tvitera.
Atlantik, medijska organizacija krajnje levice, bila je na čelu bitke protiv Tvitera nakon brzog preuzimanja od strane Ilona Maska. Njihova tvrdnja? Taj Mask je Tviter pretvorio u „krajnje desničarsku društvenu mrežu“ koja nudi „utočište teorijama zavere, predrasudama, izazivanju straha i netrpeljivosti“.
Drugim rečima, svako ko se ne slaže sa političkom levicom je ekstremno desničar. Atlantik u svom najnovijem članku insinuira da je Mask izrekao „antisemitske primedbe“ o Džordžu Sorošu i provodi svoje vreme dajući pozitivne ocene „rasističkim memovima“. Ništa od ovoga nije tačno, ali Atlantik je kao pokvarena ploča ili autistični papagaj; oni jednostavno ne mogu da prestanu da ponavljaju iste umorne mantre iznova i iznova.
Politička levica i korporativni mediji toliko su se udaljili od ostatka Amerike i zapadne kulture da slobodu govora zapravo povezuju sa krajnjom desnicom kao da je to loša stvar. Iz Atlantika:
„Truth Social, veb lokacija koju delimično podržava Donald Tramp, kaže da podstiče „otvoreni, slobodni i iskreni globalni razgovor bez diskriminacije na osnovu političke ideologije“. Ovaj stav se ne razlikuje od načina na koji je Taker Karlson govorio o Maskovom Tviteru, tvrdeći da „nije ostalo mnogo platformi koje omogućavaju slobodu govora“ i da je sajt „poslednji veliki preostali na svetu“. Ako se ponaša kao desničarska veb lokacija i plasira se kao desničarska veb lokacija, to bi jednostavno mogla biti desničarska veb lokacija.
Istina je da je promena u rukovodstvu na Tviteru, do sada, rezultirala oživljavanjem slobode govora na platformi. Neke nacionalne vlade (poput Turske) nastavljaju da pokušavaju da uguše govor na Tviteru, i postoji mnogo zabrinutosti oko Maskovog angažovanja članice WEF-a Linde Jakarino kao izvršnog direktora, ali sveukupno uklanjanje cenzure na sajtu ide u pozitivnom smeru.
Dr Butar koji je izjavio da su ga otrovali posle velikog intervjua za CNN, preminuo!https://t.co/7V7CKav9ty
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 24, 2023
Iako ne možemo stvarno da procenimo konačnu budućnost Tvitera, pošteno je reći da je Mask održao reč i uložio pravi napor da izbaci staru cenzuru iz hala kompanije. Ovo je razbesnelo visoke sveštenike mejnstrim medija.
Prosečan progresivni elitistički novinar ili aktivista vidi „uticaj“ kao konačnu valutu. Zbog toga su pre svega bili toliko opsednuti Tviterom – na sajt su gledali kao na ključnu odskočnu dasku sa koje su mogli da razmene akumulirani uticaj javnosti za moć društvenog inženjeringa. Pomisao na gubitak takvog uticaja je ono što ove ljude zaista drži budnima noću.
U stvarnosti, Tviter nije postao ništa drugo do politički balon, eho komora koja je novinarima davala lažnu utehu u dometu i pravednosti njihove ideologije.
U mračnim vremenima, kompanija je angažovala ogroman broj zaposlenih i izvođača radova da bi postigla jednu jednostavnu stvar: cenzurisala i kontrolisala sav govor van odobrenog scenarija krajnje levice. Tviterove zabrane i zaključavanja naloga su ratoborno korišćeni da ućutkaju neslaganje kada su u pitanju teme kao što su laptop Hantera Bajdena, BLM, nalozi covid-a, pitanja trans aktivizma, protesti 6. januara, itd. I prema brdu dokaza datih u Tviter fajlovima, dosta ove cenzure je urađeno po nalogu vladinih agencija.
Poruka je bila jasna – konzervativci i umereni nisu dobrodošli. Hteli su da od vašeg korišćenja platforme naprave pravi pakao kroz dvostruke standarde dok ne odustanete i odete. Nekoliko godina pre nego što je Ilon Mask preuzeo vlasništvo nad sajtom, Tviter je mesečno suspendovao korisnike do te mere da su pokušavali da sakriju brojeve.
Oh hey The Atlantic is still alive who knew
— Elon Musk (@elonmusk) May 24, 2023
Ovo je zapravo jedna od primarnih pritužbi Atlantika; da Mask povećava broj korisnika Tvitera pozivajući zabranjene konzervativce nazad na mrežu. Istovremeno, oni predviđaju da će više desničarskih aktivnosti dovesti do smrti sajta. Atlantik navodi:
„Dešnjačke alt-tech platforme mogu privući investitore i poplavu ogorčenih novih korisnika sa kompleksima progona, ali su, na kraju, loši poslovi. To je upravo zato što im nedostaje jedna stvar koja podstiče krajnje desničarski diskurs: način da poseduju libove. Kulturni rat nije zabavan ako nema stvarnog sukoba, i iako su neki novinari i tvrdoglavi stručnjaci ostali, mnogi plodni korisnici Tvitera objavljuju manje i na različitim platformama“.
Oni u suštini ovde nude ultimatum, sugerišući da što je više slobode govora dozvoljeno na platformi, to će više levičara napustiti tu platformu i otići negde drugde. Predstavljanje ovog ishoda kao negativnog je razlog zašto više niko ne shvata ozbiljno Atlantik i njima slične. To je slično argumentu bivšeg šefa za poverenje i bezbednost Joela Rota da više slobode govora za one koje smatra nezadovoljnim na Tviteru „vodi do manje slobode govora“ za levičare, jer se levičari udaljavaju od mreže. Pa, to je njihov problem, zar ne?
Ono što izgleda ne shvataju je da svet funkcioniše sasvim dobro bez njih, a da je javnost mnogo srećnija bez njihovog mešanja. Oni ne predstavljaju većinu ljudi, nikada nisu, a kada Tviter prestane da zaključava konzervativce i moderira ih, ova činjenica postaje jasna. Ono što levičari zaista žele je da šira javnost udovolji i prilagodi se njihovim manjinskim zahtevima, inače insistiraju da su njihova prava povređena. To je nazadan i zakržljao način razmišljanja.
Osim toga, stari Tviter je potisnuo diskurs i novinari su im aplaudirali zbog toga. Nemilosrdno su se borili da sabotiraju evoluciju otvorenijeg Tvitera sa konkurentskim pogledima pod Maskom. Oni ne žele debatu, oni žele dominaciju. Oni žele da svaka velika društvena mreža filtrira mišljenja, pa čak i činjenice koje diskredituju njihove stavove.
I da ne bude greške, da je ova dinamika mogla da se postigne u svakom uglu interneta sa ućutkanim svakim političkim protivnikom, oni bi slavili rezultat. Levičari se gnušaju poštenog diskursa. Oni nemaju interesa da budu činjenično ili moralno u pravu, oni samo žele da „pobede“. Oni širenje slobode govora vide kao užasan gubitak, a to bi svakog racionalnog čoveka trebalo da učini skeptičnim prema progresivnoj viziji budućnosti.
