Meksiko proglašava domaći kukuruz nacionalnim simbolom i zabranjuje genetski modifikovana semena
Meksički lideri usvojili su amandman na Ustav kojim se domaći kukuruz proglašava “elementom nacionalnog identiteta” i zabranjuje se uzgoj genetski modifikovanih (GM) semena.
Kukuruz je potekao iz Meksika pre oko 9.000 godina, kada su mezoamerički farmeri počeli da kultivišu divlju travu poznatu kao teosinte.
Od tada, kukuruz zauzima sveto mesto u meksičkoj kulturi. Skulptori su u prehispanskim hramovima urezivali prikaze Centeotla, astečkog boga kukuruza, dok su poznati umetnici poput Dijega Rivera i Fride Kalo isticali kukuruznu ljusku, kukuruzna polja i jela na bazi kukuruza u svojim delima.
Kukuruz: Osnova meksičke kulture i tradicije
Pesnik Oktavio Paz bio je među mnogima koji su slavili značaj kukuruza, izjavivši: “Izum kukuruza od strane Meksikanaca može se uporediti jedino sa izumom vatre.”
Danas, kukuruz ostaje temelj meksičke kuhinje.
Mleven je u masu i koristi se za pripremu tortilja, tamalaska i dr.. Njegova zrna se natapaju da bi se pripremio mirisni pozole ili pivo za doručak pod nazivom atole. Kukuruz i dalje hrani i inspiriše, duboko je ukorenjen u meksičkom životu.
“To je koren naše kulture, koji nam daje snagu i identitet,” rekla je Marija Elena Alvarez-Bujlja, istraživač u oblasti molekularne genetike na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika.
“To je naš osnovni proizvod. Gubitak suvereniteta nad osnovnim delom našeg života i zdravlja je veoma rizičan.”
Zaštita kulturnog nasleđa i biodiverziteta
U skladu sa ovim bogatim kulturnim nasleđem, meksički lideri su usvojili zakon koji će štititi njihovu baštinu. Mera, koja je konačno odobrena od strane Kongresa 12. marta, ima za cilj zaštitu meksičkog bogatog biodiverziteta i kulturnog nasleđa od invazije genetski modifikovanih useva, posebno onih koje prodaju američke kompanije.
“Kukuruz je Meksiko,” izjavila je meksička predsednica Klaudija Šinbaum, opisujući reformu kao način da se obezbedi suverenitet njihove zemlje.
“Moramo ga zaštititi ne samo zbog biodiverziteta, već i kulturno, jer kukuruz je ono što nas suštinski povezuje sa našim poreklom, sa otporom autohtonih naroda.”
Nova mera ne zabranjuje uvoz GM kukuruza, ali zabranjuje sadnju GM semena kako bi se zaštitile hiljade autohtonih sorti kukuruza od kontaminacije i izumiranja.
Trgovinski sukobi sa SAD-om i reforma
Odluka dolazi nakon višegodišnje borbe protiv genetski modifikovanih useva u Meksiku.
U 2023. godini, tadašnji predsednik Andres Manuel Lopez Obrador izdao je dekret kojim je zabranjen GM kukuruz za ljudsku upotrebu, uključujući za tortilje i testo, kao i za stočnu hranu i industrijsku upotrebu.
Obradorov stav stekao je široku podršku od strane raznovrsnih koalicija poljoprivrednih, potrošačkih, ekoloških, javnozdravstvenih i radničkih organizacija, što ga čini veoma popularnim među meksičkim narodom.
Međutim, panel za trgovinske sporove u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini SAD-Meksiko-Kanada (USMCA) presudio je da zabrana krši trgovinska pravila, što je nateralo Meksiko da ublaži svoja ograničenja.
S obzirom na rastuće napetosti sa SAD-om i Meksikom u vezi sa trgovinom i poljoprivrednim politikama, došlo je do ustavne reforme. Meksiko svake godine uvozi kukuruz u vrednosti od 5 milijardi dolara iz SAD-a, od čega se većina koristi za ishranu stoke.
