Hiljade ljudi izašlo je u subotu na ulice Plauena, u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksoniji, kako bi protestovalo protiv vlade kancelara Fridriha Merca, zahtevajući njenu ostavku i raspisivanje vanrednih izbora.
Demonstraciju je organizovala inicijativa „Jedinstvo za Nemačku / Projekat M1llion“, koja deluje širom zemlje. Saksonska policija procenila je da je na protestu bilo oko 10.000 ljudi, među kojima i aktivisti desničarske stranke Slobodni Saksonci, koja je podržala skup.
„Ovaj kartel, ova vlada mora da ode!“, poručio je jedan od govornika okupljenima, što je propraćeno aplauzom. Na snimcima se vide demonstranti kako pod jakim policijskim obezbeđenjem prolaze kroz grad, uzvikuju parole i nose nemačke zastave i transparente sa porukama „Merc mora da ode!“.
„Merc je napravio situaciju još gorom nego njegovi prethodnici. A ako nastavi ovako, Nemačka će uskoro ostati u mraku“, rekao je jedan od demonstranata.
Organizatori su izneli listu od 11 zahteva, među kojima su vanredni izbori, niže cene električne energije i gasa, uvođenje nacionalne karte za javni prevoz od 29 evra i promene zdravstvene politike. Zatražili su i strožu migracionu politiku i kritikovali Merca zbog povećanja vojne potrošnje.
Kancelar se nedavno obavezao da Bundesver pretvori u „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“, pozivajući se na navodnu rusku pretnju, ideju kojoj se Moskva više puta javno podsmevala. Berlin je takođe pristao da do 2029. godine poveća osnovne izdatke za odbranu na 3,5 odsto BDP-a.
„Sve više novca troši se na ponovno naoružavanje, na račun građana“, rekao je drugi demonstrant. „Kancelar mora da podnese ostavku. Moraju biti raspisani novi izbori kako bi se ova situacija promenila.“
Mercu naglo pada rejting usred ekonomske stagnacije, zastoja u domaćim reformama i nesuglasica unutar vladajuće koalicije. Istraživanje ARD-DeutschlandTrend, koje je u julu sproveo Infratest Dimap, pokazalo je da je 84 odsto Nemaca nezadovoljno radom Merca i njegovog bloka koji čine desno-centristička Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU).
Mercov rejting odobravanja iznosio je svega 13 odsto, što je najniži rezultat zabeležen za jednog nemačkog kancelara otkako se takva istraživanja vode, od 1997. godine. Istovremeno, desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) beleži snažan rast u nacionalnim anketama, pri čemu je u pojedinim istraživanjima izjednačena sa Mercovim blokom ili čak ispred njega.
Vladajuća koalicija je početkom leta najavila paket takozvanih „sveobuhvatnih reformi“ čiji je cilj oživljavanje posrnule nemačke privrede. Paket uključuje umereno smanjenje poreza za porodice sa niskim i srednjim prihodima, promene u penzionom sistemu i stroža pravila za bolovanja.
Međutim, kritičari, među kojima je i kopredsednica AfD-a Alis Vajdel, odbacili su predloge kao „minimalne kompromise koji ne zaslužuju da se nazivaju reformama“.
Vajdel, koja se više puta zalagala za obnovu ekonomskih veza sa Rusijom i povratak ruskog gasa kao ključne mere za oporavak nemačke privrede, dodala je: „Jeftina energija iz Rusije bila je tajna uspeha proizvoda ‘Made in Germany’. Moramo da je vratimo.“
Ovi rezultati anketa objavljeni su samo nekoliko nedelja pre ključnih regionalnih izbora u istočnim pokrajinama Saksonija-Anhalt i Meklenburg-Zapadna Pomeranija, gde AfD vodi u anketama i gde bi po prvi put mogla da preuzme vlast u jednoj pokrajinskoj vladi.
Usled sve većeg nezadovoljstva građana, Mercova sopstvena stranka je već počela da razmatra njegovu političku budućnost. „Politiko“ je ove nedelje objavio da se sve otvorenije govori o takozvanoj „zameni kancelara“ (Kanzlertausch) na jesen, nakon široko kritikovanih promena u vladi sprovedenih u junu.
Nulta Tačka/RT
