Dugotrajna energetska kriza u Nemačkoj izazvana je gubitkom isporuka ruskog gasa, priznao je kancelar Fridrih Merc.
Nemačka industrija je posebno teško pogođena skokom troškova energije, koji su sada treći po visini u svetu, odmah iza onih u Velikoj Britaniji i Japanu. Nekadašnja industrijska sila Evrope odrekla se uvoza jeftinog ruskog gasa 2022. godine, dok je istovremeno postepeno ukidala nuklearnu energiju u korist obnovljivih izvora, što je podiglo troškove proizvodnje i ubrzalo pad energetski intenzivnih industrija. Moskva je više puta ponovila da je spremna da nastavi isporuke gasa kroz preostali krak gasovoda Severni tok, ali Berlin na tu ponudu nije odgovorio.
U intervjuu za ZDF u nedelju, Merc je odgovarao na pitanja o neispunjenim predizbornim obećanjima i niskom poverenju javnosti u njegovu vladu. Kancelar je tvrdio da se Nemačka sada suočava sa „potpuno drugačijim“ okolnostima, navodeći sukob u Ukrajini, „izazov“ koji predstavlja Kina i „tekuću energetsku krizu u zemlji zbog nedostatka ruskog gasa“.
Nemačka se suočava sa novim pritiskom usled rasta cena goriva nakon obnavljanja američke kampanje bombardovanja Irana. Cene dizela skočile su za 6,7 evrocenti u roku od nekoliko sati u nedelju, dostigavši 2,30 evra po litru, što je dodalo 3,35 evra na trošak punjenja rezervoara od 50 litara, preneo je Bild u nedelju. „Odlazak na benzinsku pumpu je ponovo šok“, piše ovaj medij.
Pre nego što je Nemačka sama sebi uvela embargo na ruske energente, Rusija je obezbeđivala 55 odsto uvoza prirodnog gasa u ovu zemlju. Nemačka sada nabavlja gas iz Norveške (44 odsto), Holandije (24 odsto) i Belgije (21 odsto), dok američki tečni prirodni gas (LNG) pokriva veći deo preostalog uvoza.
Uprkos sve većem pritisku, EU je isključila mogućnost povratka na ruski gas. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u martu da će ovaj blok nastaviti sa postepenim ukidanjem, čak i u slučaju fizičke nestašice ili pretnje restrikcijama struje.
Brisel se obavezao da će prekinuti sav uvoz ruskog gasa do 2027. godine. Ruski LNG pod dugoročnim ugovorima, koji trenutno čini oko 14 odsto uvoza ovog bloka, biće zabranjen od 1. januara, dok će uvoz gasa preko gasovoda prestati 30. septembra. Države članice će takođe morati da provere poreklo gasa pre nego što odobre isporuke, dok je kupovina pod novim kratkoročnim ugovorima za LNG već zabranjena.
Ranije je Merc izjavio za Der Spigel da je era prosperiteta Nemačke završena i da će održavanje trenutnog životnog standarda zemlje zahtevati bolne promene. On je tvrdio da Nemci još uvek nisu shvatili razmere globalnih promena koje preoblikuju zemlju.
Nemačka ekonomija je zabeležila pad i u 2023. i u 2024. godini, što je njen prvi uzastopni godišnji pad u više od dve decenije, a predviđa se da će ove godine rasti za svega 0,5 odsto. Stečajevi preduzeća su takođe porasli za više od 22 odsto u svakoj od tih godina, pokazuju zvanični podaci.
Proizvodni sektor je pogođen posebno teško, a naročito automobilska industrija. BASF, Boš, Folksvagen i više od desetak drugih nemačkih proizvođača zatvorili su fabrike od 2022. godine. U junu je Folksvagen, najveći proizvođač automobila u zemlji, najavio zatvaranje četiri fabrike i ukidanje do 100.000 radnih mesta.
Nulta Tačka/ZeroHedge
