Nemački kancelar Fridrih Merc proveo je nedelju u zastrašivanju javnosti preko državne televizije ARD, upozoravajući da bi potencijalna pobeda Alternative za Nemačku na izborima u Saksoniji-Anhaltu naredne nedelje mogla da nanese ekonomsku štetu toj pokrajini.
Mercova procena u suprotnosti je sa političkom analizom Nomure, koja ukazuje na to da se investitori više ne plaše automatski ako pobedi desnica. Umesto toga, tržišta su sve više usmerena na ekonomske posledice levičarskih politika, posebno deindustrijalizaciju, visoke troškove energije i nekontrolisanu masovnu migraciju, što je sve zajedno bilo vrlo pogubno po zemlju.
„Ako se stvari odviju onako kako ankete trenutno pokazuju, ova savezna pokrajina suočiće se sa ozbiljnim problemima“, rekao je Merc za televiziju ARD. On je doveo u pitanje da li bi međunarodne kompanije ulagale ili gradile fabrike u pokrajini kojom bi upravljao premijer iz AfD-a.
Ankete pokazuju da AfD ima podršku veću od 40 odsto, što bi moglo biti dvostruko više od približno 20 odsto podrške Mercovoj Hrišćansko-demokratskoj uniji. Ova stranka desnog centra upravlja Saksonijom-Anhaltom više od dve decenije.
„Pokrajina će pretrpeti značajnu štetu ako se ostvari scenario kojeg se trenutno pribojavamo“, rekao je Merc tokom intervjua.
Pobeda AfD-a narednog vikenda mogla bi da dovede do prve pokrajinske vlade u Nemačkoj na čijem bi čelu bila ova desničarska stranka.
Mercovo zastrašivanje dolazi u trenutku kada je njegova popularnost pala na najniži nivo zabeležen kod bilo kog nemačkog kancelara nakon Drugog svetskog rata. Ekonomski problemi potresaju najveću evropsku privredu, dok su birači sve frustriraniji politikom Berlina.
Andžej Ščepanjak, glavni evropski ekonomista i izvršni direktor u kompaniji Nomura, prošle nedelje je pisao o „semenima političkih promena“ i naveo da „politika u Evropi naglo skreće ka većem populizmu“.
Ščepanjak je rekao: „Pre pet godina finansijska tržišta verovatno ne bi bila toliko mirna pred ovakvom mogućnošću. Ali, s druge strane, ove populističke desničarske političke stranke ranije nisu bile toliko fiskalno oprezne koliko se danas smatra da jesu. Zaista, Đorđa Meloni predstavlja primer finansijskim tržištima kako jedna populistička desničarska politička stranka može da vlada: dovoljno je fiskalno odgovorna da investitorima pokaže kako može odgovorno da upravlja državom, dok se istovremeno snažno fokusira na društvena pitanja, uključujući imigraciju i kulturne ratove, kako bi zadržala podršku svojih birača.“
Dodao je: „Finansijska tržišta su mnogo više zabrinuta zbog izbora populističkih levičarskih stranaka zbog njihove želje da povećaju potrošnju, koja se često finansira većim zaduživanjem ili višim porezima, što bi moglo da ugasi motor već posrnulih ekonomija.“
Gledajući unapred, Ščepanjak je ocenio da su desničarske stranke u poziciji da ostvare značajne dobitke širom Nemačke, Francuske, Španije, Švajcarske i Velike Britanije tokom narednih 18 meseci.
