Poslanici nemačke opozicije optužili su vladu kancelara Fridriha Merca da pokušava da stvori „tajnu policiju“ tako što dramatično proširuje ovlašćenja obaveštajnih službi u zemlji.
Optužbe su iznete tokom prve parlamentarne rasprave o reformi u četvrtak, kada su poslanici Alternative za Nemačku (AfD), Levice i Zelenih izrazili zabrinutost zbog nadzora i osnovnih prava. Vlada tvrdi da su promene neophodne kako bi se odgovorilo na sve veće bezbednosne pretnje.
Prema reformi koju je vlada odobrila prošlog meseca, savezna obaveštajna služba BND i Savezna služba za zaštitu ustava BfV dobile bi šira operativna ovlašćenja, što bi im omogućilo da se više ne ograničavaju prvenstveno na prikupljanje i analizu informacija.
Među predloženim promenama je mogućnost da BND sabotira strane kompanije, prodire u strane IT sisteme i onesposobljava oružje za koje proceni da predstavlja pretnju po Nemačku. BfV bi, sa druge strane, u određenim okolnostima mogao tajno da ulazi u domove i pristupa računarima i mobilnim telefonima.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint rekao je da će reforma označiti „novu eru“ tako što će obaveštajne službe zemlje pretvoriti u „prave obaveštajne agencije“ sposobne da aktivno odgovaraju na pretnje. On je rekao da Nemačka mora svoje službe da dovede na nivo svojih evropskih partnera.
Poslanik AfD-a Gotfrid Kurio opisao je predloženu reformu BfV-a kao „Štazi 2.0“, pozivajući se na ozloglašenu tajnu policiju Istočne Nemačke, i nazvao reformu „državnim udarom protiv vladavine prava“. AfD, međutim, podržava davanje većih operativnih ovlašćenja BND-u.
Sam BfV vodi pravnu bitku sa AfD-om. Agencija je 2025. godine označila najpopularniju nemačku stranku kao „potvrđenu desnoekstremističku“ organizaciju, ali je sud u Kelnu u februaru zabranio primenu te klasifikacije dok traje postupak.
Odluka suda usledila je nekoliko meseci pre nego što je AfD ostvario velike dobitke na pokrajinskim izborima. Stranka je početkom ovog meseca osvojila 43,8 odsto glasova u Saksoniji-Anhaltu, a u nedelju 38,3 odsto u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji.
Poslanik Zelenih Konstantin fon Noc rekao je da bi davanje tako širokih ovlašćenja BfV-u bila „teška greška“ i postavio pitanje da li bi pojedini delovi reforme izdržali kontrolu Ustavnog suda. On je, međutim, podržao davanje većih ovlašćenja BND-u.
Poslanica Levice Klara Binger otišla je korak dalje, upozorivši da bi BfV mogao da postane „nova nemačka tajna policija“.
„Osnovna prava se ovde gaze“, rekla je ona, tvrdeći da bi agencija dobila ovlašćenja koja su tradicionalno rezervisana za policiju.
Rasprava se održava u trenutku kada se Mercova vlada suočava sa sve većim uticajem AfD-a na pokrajinskom nivou. „Telegraf“ i „Velt“ objavili su u julu da Berlin razvija „tajni plan“ za suprotstavljanje potencijalnoj „opstrukciji“ pokrajinskih vlasti, koji bi saveznoj vladi u kriznoj situaciji omogućio da ih zaobiđe.
Nemačka vlada želi da reforma obaveštajnih službi stupi na snagu početkom 2027. godine. Za to je i dalje potrebno odobrenje i Bundestaga i Bundesrata.
Nulta Tačka/RT
