MI6: Skriveni Gospodari Terora – Kako je Britanska Tajna Služba Manipulisala Svetom od Irske do Sirije
Knjiga Davida Burkea bitna je za svakoga ko je zainteresovan za to kako je MI6 podsticao terorizam u tako različitim područjima kao što su Rusija, Jermenija, Irak i Sirija… piše Deklan Hejz.
Budući da knjiga Davida Burkea, Gospodari lutaka: Kako je MI6 prevladao najdublju državnu krizu u Irskoj, istražuje kako je MI6-ova mreža agenata podsticala irski sukob od 1969. do 1998., ona je relevantna ne samo za studente u Irskoj, već i za sve one koji su zainteresovani za to kako je MI6 nedavno podstakao terorizam u tako različitim područjima kao što su Rusija, Jermenija, Irak i Sirija.
UŽIVO! UTORAK OD 20h! STEFAN GAJIĆ U NOVOJ EPIZODI PODKASTA MARIO ZNA
Kao i u ranijem pregledu Nasleđe nasilja: Istorija Britanskog Carstva Karolajn Elkins, ovde nalazimo istu bandu koljača koja se uputila u Irsku, gde su zemlju izložili bezobzirnom nasilju više od 30 godina.
Glavni među ovim kriminalcima pukovnika Blimpa je zloglasni general SAS-a Frenk Kitson, čije su klasične Operacije niskog intenziteta citirane na stranici 153 da nas podsete da bi „u istorijskom kontekstu moglo biti zanimljivo prisetiti se da, „Kada je regularna [britanska] vojska prvi put podignuta u 17. veku, ‘potlačivanje Iraca’, zajedno s ‘odbranom protestantske religije’, predstavljalo jedan od dva glavna razloga za njeno postojanje“ i da te dve institucije stoga moraju biti iskorenjene.
Međutim, autor jasno daje do znanja da oboje imaju vrlo duboke korene i mnogo ogranaka, barem u Irskoj. Iako je major MekDauel, dugogodišnji vlasnik hibernofobičnog Irish Timesa, jedan takav agent MI6 koji je odavno trebao biti neutralizovan, ima više nego dovoljno drugih u svim sektorima irskog društva da ih sve navedemo.
Dovoljno je reći da, prema autoru i drugim obaveštenim izvorima, ti agenti MI6 variraju od šefa štaba IRA-e Šona Makstiofajna do detektiva inspektora Džona „Jazavca“ Mekoja, koji je pomogao MI6 da postavi bombe u Dablinu između 1974. i 1976. da eksplodiraju bez upozorenja.
Iako autor u svom radu navodi niz verodostojnih novinara, valja istaći da su najbolji među njima izbačeni iz odabrane profesije. Džo MekEntoni bio je prisiljen da pobegne u Kanadu kako bi radio, a Kevinu Majersu, ljubitelju krune i cionističke države, uništena je karijera zbog njegove sklonosti da govori istinu i naziva stvari pravim imenom.
Pored toga, Puppet Masters Dejvida Burkea prvenstveno se fokusira na misteriozni slučaj Patrika Kriniona, Garda (irskog policajca) koji je prosleđivao informacije Džonu Vajmanu iz MI6 dok je Krinion bio u srcu Gardajevog tajnog obaveštajnog odeljenja. Iako Burke u ovom intervjuu daje dobar sažetak svoje knjige, ističe dve vrlo važne tačke koje su čak i meni bile nove.
Jer nije IRA, već bivši irski premijer Čarli Houhi bio primarna meta MI6, a i Saor Éire (Slobodna Irska), čije smo najvažnije agente već upoznali, ne samo da su prvi uveli oružje u noviju irsku politiku, već su takođe bili važan alat MI6 za podelu i osvajanje moderne Irske.
MI6 ne samo da je pokušao uspostaviti vezu između Houhija i Saor Êire, već su ga, s obzirom na uspeh filma Kum, pokušali povezati i s mafijom te ga prikazati kao nekakvog nalogodavca političkog nasilja u Irskoj.
Sve je to bilo ne samo naizgled smešno, već i duboko cinično. Još uvek se sećam bombaških napada MI6 u Dablinu 1972.-74., jer sam skoro bio uključen u nekoliko njih i nekoliko mojih kolega je umrlo zahvaljujući tim terorističkim napadima MI6, koji su uključivali pogubljenja svedoka njihovih zločina u Belfastu.
Ne samo da su psi na ulici znali da je sve ovo delo MI6, nego su ti isti psi takođe znali za koji teroristički tim igraju braća Litldžonovi – engleski kriminalci koje je MI6 platio da bombarduju irske policijske stanice – i kojim službenicima MI6 iz britanske ambasade u Dablinu je povereno upravljanje.
Premotajmo unapred u sadašnjost: ruska vlada je napadnuta zbog proterivanja britanskih diplomata iz Moskve, grada koji rukovodstvo MI6 očajnički želi bombardovati. Britanci su naravno ogorčeni zbog toga. Ako Paddiju nisu dovoljne bombe upozorenja, svakako bi to trebao podneti i Ivan.
A tu je i Basra, gde su Iračani zarobili Kitsonove SAS odrede smrti dok su činili sektaška ubistva kako bi okrenuli različite meštane jedne protiv drugih. I ne zaboravimo hrabre Bele šlemove MI6 koji su pomogli Netanjahuu da evakuiše južnu Siriju nakon što su sirijska vojska i njeni ruski i libanski saveznici okončali svoju sektašku terorističku kampanju.
Bilo je vremena, ranih 1970-ih, kada su Krinion, Garvi i Jazavac prodali svoju zemlju MI6-u, a većina politički aktivnih Iraca bi analizirala ruske, iračke i sirijske MI6 epizode na isti način na koji ja to još uvek radim.
Ali ti su dani prošli, ponajviše zahvaljujući glavnom lutkaru na kojeg Burkeova knjiga skreće pažnju. Taj glavni gospodar lutaka je šef MI6 ser Moris Oldfild, koji je, zajedno sa kolegom serijskim pedofilom ser Edvardom Hitom, izgradio velike mreže MI6 s obe strane irske granice, od bordela Kincora Boys u Belfastu do jednako zlih dela južno od irske granice.
Iako treba verovati u zagrobni život u slučaju da sustignemo Hita i Oldfilda i razbijemo im lobanje zauvek, Burke skreće pažnju na druge vrste stvorenja koja zaslužuju sličnu sramotu.
Prvenstveno, to su urednici novina, novinari, akademici i poznate ličnosti za koje Burke kaže da ih MI6 koristi za verbalno blaćenje svojih neprijatelja. Iako Irska sada vrvi takvim stanovnicima bara, samo razmislite o ovom članku u Jewish Chronicle našem starom prijatelju, lažnom filozofu Bernaru-Henriju Leviju, koji tvrdi da „ljubitelji slobode svuda potajno navijaju za pobedu Izraela.“ Dok se nadaju da će lažovi iz MI6, Izraela i Jewish Chronicle jednog dana biti izvedeni pred lice pravde, Burkeova knjiga je deo šireg svedočanstva koje pokazuje da će put do privođenja ovih gangstera pravdi biti dug i težak. Ne samo u Irskoj, gde je MI6 značajno učvrstio svoju poziciju od vremena kada je orkestrirao zločine o kojima govori Burkeova knjiga.
