Mičigen će poseći preko 170 hektara drveća za borbu protiv „globalnog zagrevanja“: Umesto drveća staviće solarne panele
Zvaničnici u Mičigenu koga kontrolišu demokrate planiraju da poseku preko 170 hektara drveća na šumskom zemljištu države da bi se navodno borili protiv „globalnog zagrevanja“.
Deo državne šume od 170 hektara biće očišćen kako bi se napravio prostor za kinesku solarnu farmu u blizini Gejlorda, potvrdio je za MLive visoki državni zvaničnik.
Posao je pod ugovorom o zakupu sa Odeljenjem za prirodne resurse Mičigena (DNR).
Zvaničnici DNR-a su nedavno procenili 485 hektara javnog zemljišta u okrugu Otsego u blizini glavnog dalekovoda da bi odlučili da li je pogodno za solarne panele.
Čelnici agencije su na kraju odlučili da zakupe 35% tog zemljišta kako bi pratili druge susedne solarne projekte koji su već u toku.
Ovo dolazi pošto se DNR suočava sa sve manjim prihodima od dozvola za lov i ribolov.
Mičigen takođe zaostaje za svojim ciljevima u pogledu obnovljive energije, kako to diktira „Net Zero“ agenda Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Zvaničnici u Mičigenu se sada trude da osiguraju da država bude u skladu sa ključnim klimatskim ciljem WEF-a – 100% čiste energije do 2040.
Izdavanje u zakup 1.618 hektara javnog zemljišta u celoj državi deo je plana DNR da pomogne u rešavanju oba problema u narednim godinama.
Domet električnih automobila može da se smanji zimi i do 40% https://t.co/eVAVeXKMYJ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 6, 2025
Zvaničnici su rekli da bi farma solarnih panela u Mičigenu mogla početi zapadno od Gejlorda.
Očekuje se da će narednih dana biti objavljeno javno obaveštenje o nadmetanju za solarne predloge na 170 hektara državnog zemljišta u okrugu Otsego Hayes Township.
Obaveštenje će se pojaviti i u novinama Gejlord i na sajtu DNR.
Ovu informaciju je potvrdio Skot Vitkomb, direktor kancelarije za državno zemljište DNR.
Vitkomb je rekao da će DNR zakazati javnu raspravu ako to zatraže lokalne vlasti i dovoljan broj građana.
MLive je podneo zahtev na osnovu Zakona o slobodi informacija (FOIA) za dokumente i digitalne datoteke povezane sa projektom 21. oktobra 2024.
Međutim, zahtev za FOIA ostaje na čekanju.
Državni donosioci odluka znaju da će ovaj izbor biti kritikovan, rekao je Vitkomb.
„Nije neverovatno popularan kod svih“, dodao je on.
„Biću iskren u vezi toga.“
Krčenje šuma za obnovljive izvore energije postalo je fokus nedavnih naučnih studija.
Dokazi sa Univerziteta Harvard i kineskih istraživača pokazuju da gubitak šuma koje gutaju ugljen-dioksid za solarne instalacije rezultira neto povećanjem „emisije gasova staklene bašte“.
„Emisije gasova sa efektom staklene bašte“ su ono što WEF, Ujedinjene nacije i njihovi globalistički saveznici tvrde da izaziva „globalno zagrevanje“.
Bivši savetnik senatora Ted Kruz Stiv Gest nazvao je taj potez „ludilom“.
„Neće čak ni pomoći životnoj sredini“, upozorio je Gest.
Pored toga, Mark Morano iz Komiteta za konstruktivno sutra (CFACT) je primetio da će šume biti iskrčene „kako bi se stvorili nizovi kineskih solarnih panela“.
Vest dolazi nakon što je suosnivač Majkrosofta Bil Gejts podstakao kontroverzu sličnim radikalnim planom za koji tvrdi da će „spasiti planetu“ od „klimatskih promena“.
Kako je izvestio Slej njuz, Gejts finansira napore koji nastoje da poseku zapanjujućih 29 miliona hektara drveća kako bi se navodno „borio protiv globalnog zagrevanja“.
Gejtsova organizacija, Breakthrough Energy, uložila je 6,6 miliona dolara u projekat koji vodi Kodama Systems.
Tim potezom će biti posečeno 29 miliona hektara šuma, uglavnom u zapadnim Sjedinjenim Državama.
Nakon što se drveće poseče, biće zakopano.
Prema organizatorima projekta, „naučnici“ kažu da „zakopavanje drveća može smanjiti globalno zagrevanje“.
Kodama tvrdi da će zakopavanje drveća sprečiti da navodno „izbacuje“ ugljenik nazad u vazduh.
