Sve vesti Svet

MICROSOFT objavio: Američka cenzura medija zbog sukoba u Ukrajini NIJE USPELA

MICROSOFT objavio: Američka cenzura medija zboog sukoba u Ukrajini NIJE USPELA

Masovna i globalna cenzura koja je stupila na scenu pre više od dve i po godine potonula je i doprinela do smanjenja poverenja u mejnstrim medije do te mere da je čitanost portala kao što su N1 i NovaS prepolovili svoje preglede dok su portali koji su se borili sa cenzurom dosegli visoku čitanost i poverenje kakvo mejntrim mediji nemaju.

Nakon što je prevaziđen jedan vid cenzure na scenu je stupio nov, jednako jak pritisak na medije koji se bave izveštavanjem o stanju na Ukrajinskom ratištu. Najgore su prošli ruski mediji koji su potpuno blokirani na početku ruske vojne operacije u Ukrajini. Bez obzira što npr. Sputnjik na sva usta promoviše korona histeriju i on je bio pod konstantnim napadima cenzora i hakera koji su blokirali njihov rad.

Bez obzira na sve moguće pritiske, mediji poput Russia Today i Sputnika kako javlja Microsoft uspeli su da prevaziđu cenzuru jednako kao što je to uspeo i portal Nulta Tačka koji je u neprekidnoj borbi protiv cenzure, pritisaka države, farmakomafije a danas i translevičarskih organizacija i pojedinaca zbog istinitok izveštavanja o ratu u Ukrajini.

Napori Silicijumske doline da suzbije “rusku propagandu” – što znači medijske kuće kao što su RT i Sputnjik – u ime Ukrajine možda su smanjili njihov doseg, ali ipak dopiru do više Amerikanaca nego prije izbijanja borbi u Ukrajini, otkrio je Microsoft u izveštaju o tekućem sajber-ratu na strani Kijeva. RT i Sputnjik i dalje imaju isto toliko mesečnih pregleda stranica koliko i glavni američki korporativni mediji, saopštila je tehnološka kompanija.

Kijev se oslanjao na “koaliciju zemalja, kompanija i nevladinih organizacija” za sajber odbranu, premeštajući svoju digitalnu infrastrukturu u javni oblak smešten na Zapadu, prema izveštaju pod naslovom “Odbrana Ukrajine: rane lekcije iz sajber rata”, objavljenom u sredu, potpisanog od strane Breda Smita, predsednika i potpredsednika Microsofta.

Pamflet od 30 stranica nastoji da označi sve izveštaje koji dolaze iz Rusije kao propagandu Kremlja i “globalne operacije kibernetičkog uticaja” za podršku ratnim naporima u Ukrajini. Oni “kombinuju taktiku koju je KGB razvio tokom nekoliko decenija sa novim digitalnim tehnologijama i internetom” kako bi “iskoristili dugotrajnu otvorenost demokratskih društava i polarizaciju javnosti koja je karakteristična za sadašnje vreme”, kaže Smit.

Microsoft tvrdi da su „operacije ruskog cyber uticaja“ dovele do povećanja širenja propagande za 82% u SAD-u i 216% u Ukrajini, te da su „napori tehnološkog sektora početkom marta da smanji pojačavanje narativa sa RT-a i Sputnjika verovatno pomogao da se širenje ruske propagande vrati na nivoe pre februara.”

Prema Microsoftovim procenama, RT i Sputnjik i dalje imaju između 60-80 miliona prosečnih mjesečnih pregleda stranica u SAD-u, što navodni ruski uticaj čini „ravnim sa velikom publikacijom poput Wall Street Journala“.

Kompanija koju je suosnivač Bill Gates zasniva ove procene i procene na Ruskom indeksu propagande (RPI), alatu koji je razvio njen “AI For Good Lab”. Laboratorija je takođe koristila „širok izbor internet izvora i drugih identifikacijskih karakteristika“ kako bi odredila, pa čak i predvidela koje bi se stranice mogle smatrati ruskom propagandom na mreži.

SAD imaju ustavnu zabranu otvorene cenzure, ali YouTube sa sedištem u Silicijumskoj dolini blokirao je pristup kanalima “ruskih državnih medija” širom sveta otkako je izbio sukob u Ukrajini.

Nakon što je 1. marta na zahtev vlada EU blokiran RT i Sputnjik u Evropskoj uniji, YouTube je nekoliko dana kasnije objavio da proširuje ovu cenzuru na globalni nivo, uključujući sve kanale “povezane sa medijima koje finansira ruska država”.

Veće ministara EU zabranilo je 2. marta RT i Sputnjik, navodeći kao razlog sukob u Ukrajini, i saopštilo da će to ostati na snazi ​​sve dok Rusija ne prestane da sprovodi ono što je nazvala, “akcije dezinformacija i manipulacije informacijama protiv EU i njenih država članica”. Australija, Kanada i Velika Britanija su sledile primer.

NultaTačka