MIGRANTI KOŠTAJU DANSKU VIŠE OD 5 MILIJARDI DOLARA GODIŠNJE!
Opozicioni lider danske narodne partije, Kristian Thulesen Dahl, nazvao je „astronomskim“ godišnje izdatke od 4,8 milijardi dolara koje državni budžet isplaćuje imigrantima iz zemalja izvan zapadnog sveta i predložio masovni program deportacije.
Neto trošak imigracije iz zemalja izvan zapadnog sveta bio je 31 milijardu danskih kruna (DKK) ili 4,8 milijardi američkih dolara (USD) u 2018. godini, stoji u godišnjem izveštaju danskog ministarstva finansija.
Zvanični podaci ministarstva finansija temelje se na državnoj potrošnji za javne usluge vezane za useljavanje i beneficije koje primaju imigranti, uključujući državne izdatke za zdravstvenu zaštitu, brigu o deci, obrazovanje i kulturu, dok je porez na doprinos, sa druge strane, odbijen od ukupnog iznosa.
Ministarstvo finansija je saopštilo da je to 2 milijarde danskih kruna (DKK) ili 310 miliona američkih dolara manje nego u 2017., a 11 milijardi danskih kruna (DKK) ili 1,7 milijardi američkih dolara (USD) manje nego 2015. godine.
Sve zemlje Evrope, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i Novi Zeland, smatraju se zapadnim delom sveta, dok sve ostale, uključujući, latinsku Ameriku, Afriku i Aziju smatraju se nezapadnim. Ljudi nezapadnog porekla podeljeni su na doseljenike i domicilno stanovništvo, u zavisnosti od mesta rođenja.
Ovo nije jedina podela u okviru rangiranja doseljenika u Dansku. Tako je Danska Vlada dodala još jednu podelu, a to su zemlje MENAPT -a, koje uključuju Bliski istok, severnu Afriku, Pakistan i Tursku. Stanovništvo iz grupacije MENAPT činili su oko 55 procenata od ukupnog broja imigranata koji nisu sa Zapada ili nemaju zapadno poreklo, 2018. godine, ali su državu koštali vrtoglavih 24 milijarde danskih kruna (DKK) ili 3,7 milijardi (USD).
Predstavljeni kao troškovi po osobi, imigranti i svi sa poreklom iz zemalja MENAPT-a koštali su Dansku 85.000 danskih kruna (DKK) ili 13.000 američkih dolara (USD) po osobi u 2018. godini, za razliku od 4.000 danskih kruna (DKK) po osobi za ljude iz drugih zapadnih zemalja. Iz svega se nedvosmisleno izvodi zaključak da je asimilacija stanovništva iz zemalja MENAPT-a poprilično visok trošak i za stabilnu ekonomiju kao što je Danska.
Vladin izveštaj je utvrdio različite razloge preseljenja u Dansku, a kao jedno od objašnjenja su sledeće razlike: Zapravo, najveći broj ljudi iz zemalja MENAPT -a stižu u Dansku kao izbeglice ili radi ponovnog okupljanja sa porodicom, dok će se imigranti iz drugih zemalja najverovatnije preseliti u Dansku da bi raditi ili studirali.
Ministar za imigracije i integracije Mattias Tesfaye naveo je pad ukupne potrošnje na migrante koji nisu zapadnjaci kao potvrdu vladinog strogog stava prema imigraciji, misleći na „veliko zaostajanje u integraciji“.
„Ali srećan sam što se pokazuje da neto potrošnja na imigrante i njihove potomke nastavlja padati. To su dobre vesti. Stroga politika useljavanja funkcioniše“, rekao je Tesfaye, a prenosi list Avisen . „Ovo je razlog zašto vlada želi uvesti obavezu rada od 37 sati, gde mora postojati bliska veza između onoga što građani doprinose zemlji i benefita koje ostvaruju. Želimo zameniti postojeću logiku beneficija radnom logikom“, rekao je Tesfaye .
Nasuprot tome, predsednik nacionalno-konzervativne danske narodne partije, Kristian Thulesen Dahl, nazvao je ovo „astronomskom“ brojkom. Pozvao je na smanjenje potrošnje i jačanje dobrobiti Danske.
Da bi se to postiglo, Danska narodna stranka zajedno sa bivšom ministarkom za imigracije Inger Støjberg, koja se pretvorila u zastupnicu disidenata, predlažu deportaciju 70 posto imigranata do 2030. godine, ako su počinili nešto kriminalno, nisu savladali danski jezik ili su nezaposleni duži vremenski period.
Uzastopne danske vlade pooštravaju imigracionu politiku zemlje u pokušaju da postaknu integraciju i oslobode naciju od onoga što je službeno označeno kao „geta“.
Da li će Danska uspeti da usaglasi politiku ekonomske stabilnosti i nadiranja imigranata u zemlju, u najvećoj meri zavisi od geostrateške politike i globalnih dešavanja, imajući u vidu podeljena mišljenja u okviru vladajuće elite ove zemlje.
NultaTačka/SputnikInternational
