Mikro i nanoplastika povezana sa Parkinsonovom bolešću i demencijom
Ta plastična flaša za vodu iz koje redovno pijete mogla bi se jednog dana raspasti u sitne čestice koje izazivaju pustoš u vašem mozgu.
Novo istraživanje pokazuje da se nanoplastika – mikroskopske čestice iz svakodnevnih plastičnih predmeta – vezuju za proteine povezane sa Parkinsonovom bolešću i demencijom Levijevog tela.
Ove skrivene nanočestice su se već infiltrirale u naše zemljište, vodu i hranu. Sada, one mogu predstavljati sledeću veliku pretnju toksinom, podstičući talas neurodegenerativnih bolesti.
Plastične čaše i pribor identifikovani kao faktori rizika
Nanočestice polistirena, koje se obično nalaze u plastičnim čašama i posuđu, vezuju se za alfa-sinuklein, protein povezan sa Parkinsonovom bolešću i demencijom Levijevih tela, kaže nova studija Nikolasove škole za životnu sredinu Univerziteta Duke i Odseka za hemiju na Triniti koledžu umetnosti i Nauke. Akumulacija plastičnog proteina primećena je u epruvetama, kultivisanim neuronima i modelima kod miševa.
Najiznenađujući nalaz bile su čvrste veze formirane između plastike i proteina unutar lizozoma neurona, prema Andrevu Vestu, glavnom istraživaču studije. Lizozomi su organele za varenje unutar ćelija koje koriste enzime za razbijanje otpadnih materijala i ćelijskih ostataka.
„Naša studija sugeriše da bi pojava mikro i nanoplastike u životnoj sredini mogla da predstavlja novi izazov za toksine u pogledu rizika i progresije Parkinsonove bolesti“, rekao je Vest u izjavi za štampu. To je posebno zabrinjavajuće s obzirom na očekivano povećanje ovih zagađivača u našoj vodi i hrani, dodao je on.
Sve veći dokazi pokazuju da nanoplastika cirkuliše u vazduhu, posebno u zatvorenom prostoru. Kada se udahnu, mogu da putuju iz respiratornog trakta direktno u krv i mozak, povećavajući rizik od raka.
Promenite okruženje odmah da biste sprečili bolest kasnije
Naše zdravlje danas je u velikoj meri funkcija našeg okruženja, rekao je za Epoch Times dr Rej Dorsi, profesor neurologije na Univerzitetu Ročester u Njujorku i autor knjige „Okončanje Parkinsonove bolesti“.
„Na primer, rizik od raka pluća je funkcija naših prošlih navika pušenja“, rekao je on. „Ako želimo da živimo život bez Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i raka u budućnosti, trebalo bi da obratimo pažnju na našu životnu sredinu danas.
Studija Duke dodaje dokaze da uobičajeni toksični zagađivači mogu doprineti Parkinsonovoj bolesti, rekao je dr Dorsi. Potrebno je više istraživanja, ali dokazi iz laboratorijskih i epidemioloških studija sugerišu da naše okruženje podstiče povećanje incidencije Parkinsonove bolesti.
„Mnogo, ako ne i većina“ slučajeva Parkinsonove bolesti može se sprečiti, dodao je on.
Evo šta Mejnstrim Mediji misle o gledaocima – Voditeljka BBC-ja u sred dnevnika pokazala srednji prst (VIDEO) https://t.co/5mtZ4VHefa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 7, 2023
Pored smanjenja upotrebe plastike, postoje i druge efikasne mere predostrožnosti koje možemo preduzeti da ograničimo našu izloženost ovom ekološkom toksinu, istakao je dr Dorsi. To uključuje sledeće:
- Korišćenje ugljenih filtera da bismo se zaštitili od hemikalija u vodi.
- Kupovina organske hrane.
- Temeljno operite svo voće i povrće.
- Koristite prečistače vazduha ako živite u područjima sa visokim zagađenjem vazduha.
Zagađivači povezani sa Parkinsonovom bolešću, pesticidi su i dalje legalni uprkos rizicima
Pored nanoplastike, drugi toksini poput organskih zagađivača poznatih kao polihlorovani bifenili (PCB), zabranjeni su od 1979. godine, ali se još uvek nalaze u 30 odsto američkih škola, povezani su sa Parkinsonovom bolešću. Istraživači su otkrili visoke koncentracije ovog zagađivača u mozgu preminulih ljudi koji su imali Parkinsonovu bolest.
„Moramo da znamo puni obim ove toksične pretnje u učionicama kako bismo mogli da testiramo PCB, saniramo ih i obavestimo porodice da njihovi učenici mogu biti izloženi riziku od izlaganja ovim opasnim hemikalijama“, rekao je senator Edvard J. Marki u izjavi za štampu.
Ostali toksini povezani sa Parkinsonovom bolešću u našem okruženju tek treba da se uklone iz upotrebe. Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) predložila je zabranu hemikalija za hemijsko čišćenje i pesticida koji su povezani sa 500 odsto povećanim rizikom od Parkinsonove bolesti, ali još nije preduzeto ništa.
Toksični pesticidi štete zdravlju, ali nedostaje „politička volja“.
EPA je zabranila pesticid hlorpirifos (CPF) 2021. godine, ali je sud poništio tu odluku u novembru 2022. Istraživanje je identifikovalo CPF kao verovatan faktor rizika za Parkinsonovu bolest.
Još jedan pesticid, parakvat, navodno je povezan sa Parkinsonovom bolešću prema sopstvenom istraživanju njegovog proizvođača Singenta, prema izveštaju The Guardian-a. Singenta je navodno stvorila „parakvat SWVAT tim“ da kritikuje dokaze i prebaci fokus na druge faktore životne sredine.
„Sve više znamo da ekološki toksini iz plastike i iz pesticida štete našem zdravlju“, rekao je dr Dorsi. „Skoro sve ovo se može rešiti; samo je pitanje da li imamo političku volju za to.”
