Све већи број деце којој се у раном узрасту преписују лекови за поремећај пажње и хиперактивност (АДХД) касније завршава на комбинацијама више психијатријских медикамената, показују подаци из америчког система здравственог осигурања Медикејд.
Стручњаци упозоравају да дугорочне последице овакве праксе по развој дечјег мозга остају непознате – јер релевантне дугорочне студије не постоје.
Од једног лека – до фармаколошког коктела
Седмогодишња Данијела имала је проблеме са концентрацијом у приватној школи. Убрзо јој је дијагностикован АДХД и преписан стимуланс. Након тога постаје раздражљива и агресивна, па лекари додају антидепресив флуоксетин (Прозак).
Током наредних година, терапија се непрестано „прилагођава“ – додају се нови лекови, мењају дозе, комбинују различите класе психијатријских препарата. До касних двадесетих година живота, Данијела је прошла кроз чак 14 различитих психијатријских лекова.
Данас живи са родитељима, пати од такозване „менталне магле“ и тешких симптома апстиненције, које не успева да превазиђе.
Подаци који изазивају забринутост
Анализа Медикејд података открива алармантне трендове:
- деца којој су преписани лекови за АДХД имају пет пута већи ризик да у року од четири године буду стављена на више психијатријских лекова
- свако пето дете добија додатне психијатријске рецепте након почетка АДХД терапије
- више од 4.400 деце истовремено је користило четири различита психијатријска лека
Ови подаци не обухватају краткорочне случајеве, већ дуготрајне терапије које прате децу током година.
Лекови за нежељене ефекте – уместо преиспитивања терапије
Стимуланси који се користе у лечењу АДХД-а често изазивају несаницу, анксиозност, раздражљивост, агресију и проблеме са крвним притиском.
Уместо да се основна терапија преиспита или обустави, у пракси се често прописују нови лекови како би се „покрили“ нежељени ефекти претходних.
Тако настаје опасна фармаколошка спирала у којој дете од шест или седам година може истовремено добијати стимуланс, антипсихотик и лек за регулацију крвног притиска.
Дугорочни утицај оваквих комбинација на мозак у развоју – није познат.
Смернице постоје – али се често игноришу
Педијатријске и психијатријске смернице препоручују да код мале деце психотерапија, бихејвиоралне интервенције и рад са породицом буду прва линија лечења, а не медикаменти.
Међутим, у реалности, на терапијске термине чека се месецима, док школе врше притисак на родитеље да „проблем реше одмах“. Суочени са претњама избацивања детета из школе или губитком места у настави, родитељи често прихватају лекове као једину брзу опцију.
Када дијагноза промаши узрок
Стручњаци упозоравају да део деце уопште нема АДХД, већ да испољава реакције на трауму, хронични стрес, породичну нестабилност или неадекватне услове у окружењу.
Уместо подршке и рада на узроцима, таква стања се често погрешно дијагностикују и лече лековима.
У једном документованом случају у Тенесију, трогодишње дете прошло је кроз шест различитих психијатријских лекова пре него што је ико поставио питање да ли је фармакотерапија уопште оправдана.
Деца као жива клиничка студија
Фармацеутска индустрија није спровела дугорочне студије о ефектима комбиноване психијатријске терапије на дечји мозак – нити је на то законом обавезана.
Како истичу критичари, експеримент већ траје.
Разлика је само у томе што се спроводи над милионима деце – без јасних одговора, без дугорочних података и без гаранција да ће последице бити реверзибилне.
А резултати тог експеримента биће видљиви тек годинама касније, када ће већ бити касно за оне који су у њему учествовали.
Нулта Тачка/Медији
