Ministar spoljnih poslova Ukrajine: „Evropa ne zna kako da vodi ratove“
Zapadna odbrana je previše fragmentirana, prespora da odgovori, i biće napadnuta od Rusije ako ne učini više da pomogne Ukrajini, kaže njihov ministar spoljnih poslova u prekoru na odgovor Evrope na rusku specijalnu vojnu operaciju.
Čini se da je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba opomenuo zapadne nacije, koje optužuje da su uradile premalo i prekasno, u akcijama preduzetim nakon skoro dvogodišnjeg rata u njegovoj zemlji. Govoreći o odgovoru Zapada, Kuleba je za Kiiv Independent rekao da je Evropa očigledno zaboravila kako rat funkcioniše i da nije preduzela korake koje želi da vidi u aktiviranju ratne ekonomije za proizvodnju oružja.
On je za novine rekao: „Evropa ne zna kako da vodi ratove. Proizvodnja oružja nije najpopularnija oblast poslovanja… Nažalost, naši prijatelji su previše vremena razmišljali o tome kako i kada da povećaju proizvodnju oružja i municije”.
Dok oružje evropske proizvodnje ima superiornost u tehnološkoj sofisticiranosti, rekao je Kuleba, jednostavno se ne može napraviti u dovoljnim količinama. Ministar je ovo uporedio sa Rusijom, gde je industrija naoružanja u državnom vlasništvu i uprkos zapadnim sankcijama brzo je proširena da bi nahranila ratnu mašinu.
Međutim, Kuleba je rekao da ima odgovor da prevaziđe ove poteškoće: ujedinjavanje svih zapadnih kompanija za proizvodnju oružja i zaboravljanje sitnica u vezi sa intelektualnom svojinom i autorskim pravima. Rekao je: „Evropa očigledno ima prednost u svojoj tehnologiji. Problem i izazov sa kojima se suočavaju je povećanje proizvodnje te tehnologije.
„Žao mi je što to moram da kažem, ali ovo neće biti dovoljno ako se situacija ne promeni. A Rusija će biti ispred nas… Rešenje je da se stvori određeni nivo usklađenosti svih odbrambenih industrija EU, SAD i zemalja istomišljenika. Da rade kao jedan ceo sistem.”
To što Evropa ne zna „kako da vodi ratove” ima ozbiljne posledice ne samo na Ukrajinu, već i na samu Evropu, upozorio je Kuleba. „Bezbednost evropskih zemalja“ je u pitanju, rekao je on i primetio: „Jer ako neko veruje da se Putin neće usuditi da napadne zemlju NATO-a ako pobedi u Ukrajini, ta osoba je ili naivna ili sledi ruske interese u ovom diskursu”.
Juval Noa Harari: „Opasnim teoretičarima zavere mora biti zabranjen pristup Internetu“ https://t.co/znFUYY0Ief
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 28, 2023
Ukrajina je imala tešku godinu u pogledu njenih međunarodnih partnera. Nakon što su dobili ogromne količine NATO opreme i podrške uoči hvaljene „prolećne ofanzive“, napad nije uspeo da se smisleno materijalizuje, i iako je želja da se prizna da je neuspeh u izvršenju izgleda učinio da donatori nerado daju više. Nakon toga usledio je teroristički napad Hamasa na Izrael, koji je hitno skrenuo pažnju sveta sa Kijeva.
Ipak, Kuleba kaže da je optimista da će preko 100 milijardi dolara potencijalne pomoći od SAD i EU doći, a čak i ako ne dođe, kaže da to nije kraj Ukrajine, ali da će značiti da će rat biti duži i ubojitiji. Ministar je za Indipendent rekao da je Zapad imao izbor, platiti sada i spasiti živote, ili platiti više kasnije.
Da Zapad više ne razume ratovanje, ponovili su ukrajinski lideri, od šefa njihove vojske koji je osudio doktrinu NATO-a kojoj su njegovi ljudi učeni uoči prolećne ofanzive i nazvao je beskorisnom, do samog predsednika Zelenskog koji je zamerio američkim posmatračima što očekuju da će rat više ličiti na holivudski film: ubrzan i sa srećnim završetkom.
Takvu kritiku je uputio i Kuleba, koji je u septembru poručio strancima koji kritikuju sporo napredovanje kontraofanzive da „zaćute” i dođu u Ukrajinu i pokušaju da se izbore za sebe.
Osim kritike Ukrajine, Evropskoj uniji ne nedostaje unutrašnja zabrinutost da je bila suviše spora da reaguje na rusku intevenciju i da jednostavno nije u poziciji da se brani, a kamoli da pomogne odbrani Ukrajine. Profesorka Katažina Pisarska sa Varšavskog bezbednosnog foruma upozorila je ovog meseca da Evropa ide ka „eri ratova“, ali da to do sada nije uspela da shvati, i rekla je da bi kontinent trebalo da bude spreman da se oprosti od udobne ere „države blagostanja“ pod zaštitom američkog kišobrana i da pređe na ratnu ekonomiju.
Američki interes za Evropu opada i prelazi na Pacifik, profesorka Pisarska je rekla: „Kada treba da počnu pripreme za ovaj scenario? Trebalo je da počnu juče… Možemo, kao Emanuel Makron, da govorimo o „evropskoj autonomiji“. Ali šta to znači? Može li Francuska sutra da stacionira 10.000 vojnika u Poljskoj? Može li Nemačka efikasno braniti istočni bok NATO-a? Potrebno je kredibilno odvraćanje. To trenutno imamo samo sa Amerikancima.
