MIR I TIŠINA JEDNAKO JE ZDRAVLJE! TIŠINA JE OD VITALNE VAŽNOSTI ZA NAŠ MOZAK
Ako ste vi prosečna osoba, svakodnevno se budite uz zvuk alarma. Taj alarm vas šalje u kupatilo gde se brzo pripremate za radni dan. Ako imate vremena, možete nešto pojesti pre nego što uskočite u auto da slušate muziku ili radio na putu do posla.
Kada stignete tamo, oko vas su ljudi, kupci, saradnici, automobili, kamioni, avioni, kosilice, građevina, telefonski pozivi i zadaci u narednih 8 sati. Ove buke koje većina nas doživljava u prekomernoj meri dovode naše telo u stresna stanja, smanjujući kvalitetu našeg života i potencijalno skraćujući životni vek.
Buka, prekomerna, nije zdrava za ljude. Tišina, sa druge strane, može imati velike koristi, ali hajde da istražimo štetu koju buka uzrokuje pre nego što dođemo do prednosti tišine.
Reč „BUKA“ dolazi od latinske reči mučnina, ili latinske reči „NOIXA“, što znači morska bolest, bolest, rana, oštećenje. Nije ni čudo da „BUKA“ nije zdrava za nas?
Postoje i naučni dokazi koji podržavaju negativne efekte buke na naše zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ispitala je i kvantifikovala svoje zdravstveno opterećenje na osnovu evropske studije koja je uključivala 340 miliona ljudi koji žive u zapadnoj Evropi. Utvrđeno je da stanovnici kumulativno gube oko milion godina života zbog buke svake godine.
To je kao da svaka treća osoba izgubi celu godinu života zbog preterane buke!
Studija koja je objavljena 2011. u Psychological Science ispitivala je efekte minhenskog aerodroma na zdravlje dece.
Profesor Gary W. Evans sa Univerziteta Cornell primetio je da su deca koja su bila izložena buci razvila reakciju na stres zbog čega su ignorisala buku. Ova deca ne samo da su ignorisala štetne zvukove, već i redovne stimulanse na koje je važno obratiti pažnju poput govora.
Pitate se zašto ljudi imaju problema sa obraćanjem pažnje ovih dana? Možda smo izloženi previše buke i previše zvukova.
Ova studija je među najjačim, verovatno najdefinitivnijim dokazom da buka čak i na nivoima koji ne izazivaju oštećenje sluha uzrokuje stres i štetna je za ljude. – Profesor Gary Evans
Buka je povezana sa visokim krvnim pritiskom, srčanim oboljenjima, tinitusom i gubitkom sna. Život u konstantno bučnim okruženjima će uzrokovati da iskusite mnogo više nivoe ovih štetnih hormona.
Tišina je lekovita
Zanimljiva studija je posmatrala efekte buke, muzike i tišine na mozak. Studija je objavljena u časopisu Heart i otkrila je da su dve minute pauze nasumično postavljene između „opuštajuće muzike“ u studiji bile daleko opuštajuće za mozak od „opuštajuće muzike“. Što je tišina duža, učesnici će imati više koristi. Autor studije L. Bernardi otkrio je da su njegove ‘nebitne’ prazne pauze najvažniji aspekti studije. Tišina je pojačana kontrastom.
Dakle, šta možete učiniti ako osetite puno buke i želite izbeći glasne zvukove ili jednostavno napravite pauzu?
Prvo, dobra vest je da se mozak sa vremenom oporavlja od previše buke.
Prema teoriji obnavljanja pažnje, ograničeni kognitivni resursi mozga mogu se početi obnavljati kada se nalazite u okruženju sa nižim razinama senzornog unosa. U tišini, mozak u suštini spušta svoj senzorni gard i vraća nešto od onoga što je „izgubljeno“ preko viška buke.
Praktični kraj ovoga bi izgledao kao dodatni napor da budete ili provedete vreme u tišini. To znači da nema muzike, filmova, prijatelja, razgovora, telefonskih zvona itd, čak i ako je to samo 30 minuta ili sat vremena svakog dana.
Ova tišina ne samo da bi omogućila vašem mozgu da obnovi svoje kognitivne funkcije poput kreativnosti, već vam može dati priliku da se isključite, smirite i povežete sa samim sobom.
Konačno, ima mnogo toga da se kaže o izgradnji ljudskih kapaciteta za kretanje i suočavanje sa neverovatnom količinom promena kroz koje naše globalno društvo trenutno prolazi. Što više imamo mogućnosti da svoje telo regulišemo u zdravo stanje, odnosno regulaciju nervnog sistema, to je veći naš kapacitet da kreiramo rešenja potrebna za promenu.
Možda nam ne treba više panike, straha i forsiranja kroz rešenja. Možda je vreme da se osvrnemo na spuštanje naših tela od preopterećenja koje je izazvalo naše moderno društvo, kako bismo mogli promeniti svoje razmišljanje na fiziološkom nivou.
