Misle da je 1941?! Nemačka razmatra slanje trupa u Ukrajinu otkriva Pistorijus
Nemački ministar odbrane rekao je da je otvoren za slanje nemačkih vojnika u Ukrajinu da pomognu u obezbeđivanju tamošnje demilitarizovane zone ako se sa Rusijom dogovori prekid vatre, u izjavi objavljenoj u subotu.
U intervjuu za novine Suddeutsche Zeitung, Boris Pistorijus je takođe rekao da bi Nemačka trebalo da ima za cilj da potroši oko tri odsto BDP-a na odbranu.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp želi da članovi vojnog saveza NATO-a posvete pet odsto svog nacionalnog učinka na odbranu, što je zahtev koji je nemački kancelar Olaf Šolc već odbacio kao previsok.
Upitan o mogućem raspoređivanju nemačkih trupa da pomognu u obezbeđivanju tampon zone između Rusije i Ukrajine ako se to dogovori, Pistorijus je rekao: „Mi smo najveći partner NATO-a u Evropi. Očigledno ćemo imati ulogu.”
VEČERAS OD 20h! RUSKI KOMANDANT U PODKASTU MARIO ZNA! OVO SE NE PROPUŠTA
On je rekao da će se o tom pitanju „razgovarati u dogledno vreme“.
Tramp, koji stupa na dužnost u ponedeljak, rekao je tokom svoje predizborne kampanje da bi mogao da okonča sukob između Ukrajine i Rusije za manje od 24 sata. Njegova kampanja je od tada pokazala da mu treba više vremena.
Razgovori bi ipak mogli da počnu uskoro, posebno sastankom Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ali Ukrajina trenutno nije u poziciji dovoljno snage da započne bilo kakve mirovne pregovore sa Rusijom, izjavio je u ponedeljak generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
Pistorijus je rekao da Rusija trenutno okupira „18 ili 19 odsto ukrajinske teritorije“. Ali uprkos skoro tri godine rata, „nije dobila više“ od toga i pretrpela je „velike gubitke u sopstvenoj vojsci“.
Upitan o doprinosu koje Nemačka treba da da odbrambenim troškovima NATO-a, Pistorijus je rekao: „Trebalo bi da govorimo više o tri odsto nego o dva odsto.
Nemačka trenutno izdvaja oko dva odsto svog BDP-a za odbranu.
Kancelar Olaf Šolc je 9. januara odbio Trampov zahtev da članice NATO-a podignu izdatke za odbranu na pet odsto BDP-a.
Za Nemačku bi to značilo pronalaženje dodatnih 150 milijardi evra svake godine, rekao je on.
