Stav Sve vesti

MITSKA “LIBERALNA DEMOKRATIJA” SRUŠENA COVID TIRANIJOM *Stav*

Nije “fašizam” ili “Rusija” normalizovala zaključavanja, obaveze i ogroman profit politički povezanim prijateljima na Zapadu, to su bili navodni branitelji “liberalne demokratije”.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Poslednjih decenija bilo koji izazov vladajućoj hegemoniji vođstva, saveznika u NATO-u i mreže neoliberalnih nevladinih organizacija, finansijskih institucija i korporacija često je opisivan kao pretnja “liberalnoj demokratiji”.

Ova optužba je usmerena na različite disidente, od državnih aktera, poput Rusije ili Kine, do populističkih političara, Donalda Trampa, do secesionističkih pokreta, poput Brexita, do poštovanja osnovnih prava svakog pojedinca, poput slobode.

Sam izraz „liberalna demokratija“ imao je malo doslovnog značenja, sa obzirom na opštu konsolidaciju moći na Zapadu dalje od federalističkih okvira, zajedno sa upravljačkim okvirom koji je nastojao sve više povećati moć birokrata i navodnih „stručnjaka“ za javnu politiku na štetu individualnih prava.

Ništa nije naglasilo koliko su besmislen izraz „liberalna demokratija“ i performativna briga o njenom blagostanju od odgovora politike na COVID prošle godine. Na iznenađenje nikoga ko nije pomno pratio njihove postupke, prosvetljene tehnokrate iz neoliberalnih institucija pokazali su se kao najveće navijačice rastućeg autoritarizma na Zapadu.

Iako je ovo prikazano živopisno 2020. godine, gde su zabeležene neviđene mere zatvaranja i neverovatno širenje domaćeg autoritarizma od navodno „liberalnih“ režima, zaokret u raspravi o mandatima za vakcinu protiv COVID-a poslednjih nedelja ističe novu eskalaciju urušavanja fasade „liberalne demokratije“ – odbacivanje pluralizma.

NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I PREDRAG PETKOVIĆ O ONOME O ČEMU NIKO NE SME DA PRIČA!

Ova zabrinutost zbog pluralizma ili političke tolerancije prema različitim manjinskim grupama, dugo je bila jedan od retoričkih fokusa branitelja statusa quo. Zabrinutost oko izbegličkih programa u Evropi, na primer, predstavljena je kao ksenofobično moderno oživljavanje prošlih nacionalnih grehova koje su projekti poput Evropske unije trebali rešiti. Činjenica da su nacionalističke napetosti pogoršane direktnim političkim odlukama izolovane birokratske klase bila je daleko manje važna od populističke pretnje koja dovodi u pitanje mudrost velikih promena stanovništva u evropskim gradovima koje finansiraju same države.

Kao takav, osnovni narativ elita odavno je bio da su sve veće moći modernih progresivnih država neophodne za zaštitu manjinskih grupa koje mogu biti ugrožene od većine motivisane vulgarnim nacionalizmom, tradicionalizmom i drugim lojalnostima.

Naravno, upravo je rast moći ovih modernih država nagrizao institucije političkih normi koje su nudile zaštitu manjinskih političkih prava. U SAD-u smo videli eroziju senatske procedure čiji je cilj da gornje veće postane sila koja umanjuje donošenje političkih odluka; u EU -u smo videli sve veću agresiju EU -a u nacionalnim političkim odlukama; i uopšteno, videli smo rastući apetit za cenzurisanje političkih rasprava na najvećim komunikacijskim platformama.

Nijedna od ovih promena nije došla u obliku eksplicitnih velikih promena temeljnih upravljačkih dokumenata ovih institucija, već pre kroz ono što bi Garet Garrett nazvao „revolucijom u formi“. Prisilna priroda modernih nacionalnih država, uvek prisutna-ali često zanemarena od strane većine populacije koja je voljna apsorbovati nivoe sigurnosnih neprijatnosti na aerodromima kako bi se domaća pretnja zaustavila, sada je postala deo svakodnevice kao države, vraćanjem obavezne maske, školskih ograničenja, a u nekim zemljama i nove runde vojnih mera zatvaranja.

Sledeći nivo eskalacije COVID-a dovodi u pitanje opravdanost postojanja građana koji odbijaju vakcinaciju. Sa izvesnom ironijom vidimo da stručna klasa sve više zvuči kao disidentni politički stručnjak Stefan Molyneux: “Vreme za argumente je prošlo.” Bilo koja zabrinutost koja je nekada postojala u vezi s individualnim pravima onih koji se brinu o vakcinama protiv covida, uključujući i one koji imaju prirodni imunitet na virus od prethodnih izloženosti, brzo se odbacuje od onih koji su na vlasti.

Sa sve većim žarom, korporacije nastoje uvesti vakcine među svoje zaposlene, dok ih univerziteti, birokrokratija i druge vladine institucije u svetu slede. U međuvremenu, „liberalni“ stručnjaci sve se više zalažu za prisilnu vakcinaciju stanovništva ako bolji pristup ne uspe.

Ništa od ovoga ne bi trebalo čuditi. Kao što je demokratija odavno ono što ljudi na vlasti žele da bude, tako je liberalizam postao jeftino intelektualno pokriće za najgnusnije političke ciljeve. Manje dosledan intelektualni temelj, estetski je, što ukazuje na podršku režimu koji se zaokuplja zabrinutošću oko “ljudskih prava”, dok eskalira razorne vojne zone širom sveta.

Na kraju, nije “fašizam” ili “Rusija” normalizovala zaključavanja, mandate i ogromnu zaradu politički povezanih prijatelja na Zapadu, to su bili navodni branitelji “liberalne demokratije”. Ista koalicija intelektualaca, korporativnih medija i političkih lidera odgovornih za progresivne revolucije dvadesetog veka.

Svaka retorička vrednost koja je nekada dolazila iz privlačenja fasade „liberalne demokratije“ sada bi trebala biti mrtva. Tehnokratska klasa samo je još jedna grupa nametljivaca.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Nulta Tačka

O uredniku

Elena Čakar