MK- Ultra! Novi dokumenti povezuju CIA-u sa medicinskom torturom indijanaca i crnaca
Dokumentarni zapisi eksperimenata „kontrole uma“ koje su sprovele Sjedinjene Države i druge vlade tokom Hladnog rata je samo vrh ledenog brega, a naše kolektivno neznanje ide po planu. Početkom 1973. godine, pošto su posledice skandala Votergejt otkrile potrebu za većim nadzorom Kongresa nad američkim obaveštajnim agencijama, šef Centralne obaveštajne agencije (CIA) naredio je uništavanje svih dokumenata u vezi sa MK Ultra.
Pokrenut nakon Nirnberškog procesa, koji je razotkrio razmere nacističkih zločina izvršenih u ime nauke, MK Ultra je uključivao niz grotesknih eksperimenata na nesvesnim ispitanicima unutar i izvan granica SAD. Novootkriveni dokazi razotkrivaju ranije skrivene veze između eksperimenata MK Ultra na starosedelačkoj deci u Kanadi i zatvorenim crncima u SAD.
20. aprila 2023., grupa domorodačkih žena poznatih kao Kanien’keha:ka Kahnistensera (Mohawk majke) postigla je prekretnicu u svojoj tekućoj tužbi protiv nekoliko entiteta, uključujući Univerzitet McGill, kanadsku vladu i bolnicu Royal Victoria u Kvebeku. Strane su postigle dogovor da arheolozi i kulturni posmatrači započnu proces traženja neobeleženih grobova, za koje Majke Mohavk veruju da su zakopane u krugu bolnice.
Tokom prethodne dve godine, oko 1.300 neobeleženih grobova, od kojih većina sadrži posmrtne ostatke starosedelačke dece, otkriveno je na teritoriji pet bivših kanadskih škola. Tokom 20. veka, rezidencijalni školski sistem — poput indijskog internatskog sistema, njegovog američkog pandana — odvajao je hiljade starosedelačke dece od njihovih porodica, lišio ih znanja jezika i podvrgavao ih raznim oblicima zlostavljanja, a komisija za istinu i pomirenje je to nazvala „kulturni genocid“. Ali, kao što ova užasna otkrića pokazuju, šteta nije bila samo kulturna – istraživanje iz 1907. pokazalo je da skoro jedna četvrtina polaznika škole nije preživela maturu.
U oktobru 2021. pojavili su se novi dokazi koji povezuju nestalu decu sa eksperimentima MK Ultra koje su sproveli istraživači koje je sponzorisala CIA. Bela stanovnica Vinipega po imenu Lana Ponting svedočila je na Višem sudu u Kvebeku da su je 1958. godine, kada je imala 16 godina, lekari sa Allan Memorial Instituta, bivše psihijatrijske bolnice povezane sa McGill i bolnicom Royal Victoria, držali je protiv njene volje, drogiranu LSD-om i drugim supstancama, podvrgavali je tretmanima elektrošokova i izložili je slušnoj indoktrinaciji: puštajući snimak koji Pontingovoj iznova i iznova govori da je ona ili „loša devojka“ ili „dobra devojka“.
Ponting je takođe svedočila da su „neka deca koju sam tamo videla bila starosedeoci“ i da se sprijateljila sa domorodačkom devojkom po imenu Morningstar, koja je pretrpela mnoga od istih zlostavljanja, uz dodatno poniženje zbog maltretiranja zbog svoje rase. Tokom odmora od izmaglice izazvane drogom, Ponting se priseća kako se iskrala noću i naišla na „ljude koji stoje pored cementnog zida“ sa lopatama i baterijskim lampama. Ona i druga deca čuli su glasine da su tela zakopana na imanju. „Verujem da su neki od njih bili starosedeoci“, rekla je Ponting na sudu.
Ne samo da njeno svedočenje potvrđuje ono što je još jedan preživeli iz Allan Memorijalnog instituta rekao istoričaru Donovanu Kingu deceniju ranije, već je 2008. godine Skvamiš nacija uključila psihijatrijsku bolnicu na listu potencijalnih lokacija na kojima se nalaze neobeleženi grobovi.
CIA, zajedno sa američkom i kanadskom vojskom i moćnim američkim dobrotvornim fondacijama, direktno su umešani u ove operacije. Prema knjizi Džona Marka iz 1991. Potraga za mandžurijskim kandidatom i knjizi Stivena Kinzera iz 2019. Poisoner in Chief, 1977. godine, kao odgovor na zahtev Zakona o slobodi informacija (FOIA), arhivisti CIA-e su otkrili prethodno skrivenu kutiju finansijskih zapisa MK Ultra koja otkriva, između ostalog, da je Memorijalni institut bio dom MK Ultra „Podprojekat 68.“ Pod vođstvom psihijatra Evena Kamerona, koga je Ponting optužila da ju je silovao, eksperimenti u ovom podprojektu su nastojali da „isperu“ umove ljudi koristeći nasilne metode koje je Kameron nazvao „psihičkom vožnjom“.
👉 Nova studija: Električna vozila uništavaju puteve duplo brže od običnih automobila, evo kako… https://t.co/3JRHSfgtEg
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 29, 2023
Iako je Kameron među najozloglašenijim lekarima MK Ultra, on nije bio sam u McGill-u. Kao što je istoričar Alfred Mekoj pokazao u svojoj knjizi „Pitanje mučenja“ iz 2006. godine, istraživanje senzorne deprivacije Donalda Heba, Mekgilovog psihologa, takođe je tajno sponzorisala CIA.
„Osećam se kao da smo bliže tome da naše buduće generacije čuju, naše prošle generacije čuju, i šta god da se desilo našoj deci, oni imaju svrhu“, primetila je Kvetijo, nakon što su ona i druge Mohavk majke dobile sudsku zabranu da zaustave izgradnju u blizini potencijalnih grobnih mesta. Kao deo njihove borbe da otkriju istinu, majke i njihove pristalice prikupljaju arhivske dokumente u vezi sa Mekgilovim eksperimentima. Iako niko od njih ne dokazuje nepobitno svoje sumnje, nedavna sudska zabrana kojom se McGil primorava da ubrza objavljivanje ograničenih fajlova stvorila je optimizam da će još delova slagalice uskoro izaći na videlo.
„Ali ono što su Mohavk majke i njihovi saveznici otkrili je ubedljivo, posebno za mene: proveo sam poslednjih nekoliko godina istražujući istoriju programa „modifikacije ponašanja“ u zatvorima u SAD. Moja predstojeća knjiga Vrh koplja: crni radikalizam, zatvorska represija i duga pobuna na Atici (dostupna u oktobru 2023.) otkriva korene modernog pokreta za pomilovanje i nastojanja države da ga uništi tokom 1960-ih i 1970-ih. Detaljno govori o malo poznatom programu naučnih eksperimenata u zatvoru koji se ukršta sa borbom majki Mohavka“.
1966. godine guverner Njujorka Nelson Rokfeler, čija je porodična fondacija pomogla u osnivanju Allan Memorial Instituta, pokrenuo je partnerstvo u kojem je tim McGill konsultanata doveden u Njujork da uspostavi programe i sprovede istraživanja u Državnoj bolnici za poremećene zločince Danemora, prema knjizi kanadskog psihijatra Bruna Kormijera The Watcher and the Watched iz 1975. godine. Smeštena u udaljenom zaseoku 40 km južno od najsevernije granice Njujorka sa Kvebekom, ova institucija je zatvarala zatvorenike koji su prebačeni iz drugih državnih ustanova nakon što su ih zatvorski lekari smatrali „ludim“.
Zvanična svrha saradnje bila je razvoj novih metoda za sprečavanje recidiva. Međutim, program je ugostio „eksperimentalne studije različitih aspekata kriminalnog ponašanja“, navodi se u izveštaju iz 1968. Sledeće godine jedan učesnik konferencije o programu primetio je da su veliki broj njegovih učesnika crnci.
Izjava pod zakletvom koju je napisao antropolog Phillippe Blouin u znak podrške Mohavk majkama identifikovala je pokojnog psihijatra Kormiera kao osobu od interesa. Blouin je pronašao prepisku između glavnog psihologa „Podprojekta 68“ Kamerona i Kormijera, koji je radio kao kliničar u Allan Memorial Institutu tokom 1950-ih i 1960-ih. Napisane između 1957. i 1963. godine, razmene se odnose na predlog za Pilot centar za maloletničku delinkvenciju, koji bi uključivao laboratorije „za psihološke studije, za rad u genetici, za endokrinološka istraživanja, za sociološke studije, kako unutar jedinice, tako i za terenske rad”.
NOVO! DRAGAN MARINKOVIĆ MACA U PODCASTU MARIO ZNA
Komentarišući predlog, Kormier sugeriše da delokrug centra ne bi trebalo da bude ograničen na rehabilitaciju. On naglašava da bi „istraživanje ove vrste trebalo da rasvetli sve probleme u ponašanju“ i da ima potencijal da „premosti jaz u istraživanju između maloletničke delinkvencije i kriminala odraslih“.
Nedugo nakon ove razmene, njujorški zvaničnici su ga izabrali da vodi partnerstvo Memorijalnog instituta sa zatvorskim sistemom u Njujorku. Čovek koji je pomogao da se ovo desi bio je nemački lekar po imenu Ludvig Fink, koji je postao pomoćnik direktora, a potom i direktor bolnice Danemora nakon što je praktikovao psihijatriju u Iranu i Indiji tokom 1940-ih. Do 1969. Fink i neki od McGill konsultanta obučili su zatvorske čuvare tehnikama hipnoze i terapije averzije, što je rezultiralo scenama koje je posmatrač nazvao „prilično odvratnim i za one koji su gledali i za one koji su učestvovali“.
Direktor istraživačkog centra pod nazivom Institut za istraživanje narkotika i droga opisao je Finkov program „Terapeutske zajednice“ na načine koji su sablasno slični Kameronovim naporima da uništi ljudsku svest kako bi je ponovo izgradio. To vas „vraća na neku vrstu nivoa vrtića, a zatim vas vraća gore“, rekao je on Kongresu. Na drugom mestu, Fink citira autobiografiju Malkolma Iksa i žali se na „sve veći broj agresivnih, samopouzdanih crnih muškaraca“ iza zatvorskih zidova.
U izjavi pod zakletvom Mohavk Mothers se pominje Ernest G. Poser, psiholog, čije je istraživanje u McGill-u istraživalo „međukulturalne razlike u toleranciji fizičkog bola koristeći obmanjujuća sredstva i ono što je izgledalo kao instrumenti za mučenje“. To ukazuje da je Poser „proučavao reakcije pacijenata na hipnotičku sugestiju tokom spavanja izazvanog metoheksitonom“, što je praksa koja podseća na Pontingovo iskustvo „ispranog mozga“. Poser, kolega Mekgilovog psihologa i istraživača senzorne deprivacije Heba, takođe je eksperimentisao na zatvorenim ljudima u Njujorku. 1968. godine istraživao je da li zatvorenici za koje se smatra da su „sociopate“ pate od nedostatka adrenalina koji ih sprečava da uče iz „iskustava koja izazivaju strah“.
Da bi saznali, on i diplomirani student po imenu Debora G. Sittman ubrizgali su im adrenalin i podvrgli ih električnim udarima. Vilfrid Derbi, učenik Pozera i Heba, predložio je eksperiment u kojem bi više zatvorenika bilo vezano za uređaj za elektrokonvulzivnu terapiju i rekao da su u takmičarskoj situaciji u kojoj će „gubitnik“ dobiti nivo šoka koji mu je odredio njegov protivnik.
Između 9. i 13. septembra 1971, skoro 1.300 zatvorenika pobunilo se u njujorškom zatvoru Atika. Većina njih su bili crnci, ali nekoliko, kao što je John Boncore „Dacajeweiah” Hill, bili su Mohavk. Čini se da je partnerstvo Njujorka sa Mekgilom prekinuto ubrzo nakon pobune i brutalnog državno orkestriranog masakra koji je usledio. Otprilike u isto vreme, Državna bolnica Dannemora je preimenovana u Adirondack Correctional Treatment Education Center, i postala je dom „nove“ inicijative za modifikaciju ponašanja pod nazivom Recept (Rx) Program.
U više pisama koje su objavile organizacije za prava zatvorenika optužuju se zatvorske vlasti da im potajno drogiraju hranu i vodu i da pokušavaju da ih pretvore u „zombije“. Vladin panel je primetio da je program izazvao „bauk kampova resocijalizacije, preispitivanja i ispiranja mozga totalitarnih društava“.
Prema Volteru Danbaru, koji je nedavno napustio zatvorski sistem Kalifornije da bi postao zamenik komesara za popravne kazne u Njujorku, Rx program se fokusirao na zatvorenike koji su krivi za „dela koja podstiču, agitiraju i provociraju druge zatvorenike na militantne, radikalne i antisocijalne aktivnosti”. Takve izjave povezuju program sa plantažnim diskursima koji patologizuju crnački otpor, dok nagone zatvorske vlasti u upotrebu tehnika modifikacije ponašanja u političke svrhe: protiv pobunjenika.
Značajno je da se Danbarovo ime pojavljuje više puta u nizu dokumenata koje je CIA objavila preko FOIA-e. U dokumentima se govori o istraživanju narkotika koje je sponzorisala agencija na zatvorenim osobama u medicinskoj ustanovi Vakavil, kalifornijskom zatvoru koji je pomogao da se inspiriše partnerstvo njujorškog zatvorskog sistema sa McGill-om.
Eksperimenti koje je sponzorisala država iz ere Hladnog rata koristili su niz skandaloznih metoda kako bi testirali da li se ljudske misli i ponašanje mogu predvidljivo kontrolisati. Ishod ovog istraživanja i sudbina njegovih žrtava ostaju nejasni, ali zajednička nit prolazi kroz različite eksperimentalne kontekste. Istraživači su ciljali i napadali ranjive populacije koje nisu bile u stanju da daju saglasnost i koje su smatrane za jednokratnu upotrebu. Malo je verovatno da će njihove optužbe biti shvaćene ozbiljno i njihovi putevi za obeštećenje su bili ograničeni jer su bili institucionalizovani i iz marginalizovanih grupa: starosedelaca, crnaca, siromašnih ljudi, invalida, dece, zatvorenika, žena i devojaka. Ovo naučno nasilje je oblikovano živim nasleđem kolonijalizma i ropstva, nasiljem koje nastavlja da nalazi izraz u tekućem „ratu protiv terorizma“.
Iako možda nikada nećemo saznati punu istinu, dugujemo onima koji su povređeni i ubijeni da rasvetlimo njihove priče. Grupe poput Mohavk Mothers su obećale da će nastaviti sa radom.
