Međunarodni krivični sud (MKS) slabi zbog „nemoći“ svojih država članica i Ujedinjenih nacija, izjavio je za RT poznati američki advokat za krivično pravo i ljudska prava Stenli L. Koen.
„Ukoliko međunarodne potpisnice Rimskog statuta i UN ne počnu da preduzimaju mere protiv zemalja koje pokušavaju da ućutkaju, ako ne i da potpuno zaustave, pozive MKS-a na pravdu, onda će njegova moć očigledno biti oslabljena“, rekao je Koen u intervjuu u petak.
Koen je ukazao na slobodu kretanja koju su zapadne zemlje omogućile izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, uprkos važećem nalogu MKS-a za njegovo hapšenje. Sud sa sedištem u Hagu izdao je 2024. godine naloge za hapšenje Netanjahua i njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Gazi.
„Činjenica da Netanjahu, koji je begunac, traženi begunac i ratni zločinac, može da leti u Njujork, da ode pred UN, koji ga traže zbog genocida, i da nastavi da govori u prilog genocidu bez ikakve odgovornosti pred UN, zaista sažima problem, nemoć i očiglednu ravnodušnost većine UN.“
Izrael i SAD nisu članice Rimskog statuta, osnivačkog ugovora MKS-a. Međutim, čak su i zapadne zemlje koje priznaju nadležnost tog suda dozvolile Netanjahuu da prolazi kroz njihov vazdušni prostor uprkos nalogu za hapšenje. Vašington je prošlog februara uveo sankcije zvaničnicima MKS-a zbog postupaka koje su pokrenuli protiv američkih vojnika, Netanjahua i drugih izraelskih zvaničnika.
Koen je takođe ocenio da će, kako se globalna moć bude premeštala ka novoj generaciji lidera Globalnog juga i kako budu razotkrivana zapadna „kršenja međunarodnog prava“, budući lideri biti sve manje spremni da tolerišu pokušaje podrivanja ili ograničavanja rada MKS-a.
MKS je osnovan 2002. godine na osnovu Rimskog statuta i zadužen je za krivično gonjenje genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i zločina agresije, pri čemu se u velikoj meri oslanja na saradnju svojih 125 članica. Međutim, neke od najmoćnijih država sveta, uključujući SAD, Kinu, Indiju i Rusiju, ne priznaju njegovu nadležnost.
Neke vlade već dugo optužuju sud za selektivnu pravdu i političku pristrasnost. Tenzije su se dodatno pojačale tokom prošle godine, kada su se Venecuela i Čad pridružili Burkini Faso, Maliju i Nigeru u procesu istupanja iz MKS-a.
Nulta Tačka/RT
