Studija slučaja koja se širi društvenim mrežama opisuje kako je žena kojoj je ubrizgana vakcina protiv koronavirusa (COVID-19) kompanije AstraZeneca razvila psihozu nakon vakcinacije.
Studija slučaja, objavljena u januaru 2022. u časopisu Schizophrenia Research, odnosi se na 18-godišnju studentkinju koja je primljena u bolnicu zbog „nepovezanog govora i bizarnog ponašanja.“ Prema izveštaju, ona nije imala istoriju fizičkih bolesti ili upotrebe supstanci. Zapravo, bila je potpuno zdrava, fizički i psihički, pre nego što je primila vakcinu.
„Iako postoji značajan broj medicinske literature o neurološkim nuspojavama vakcina protiv COVID-19, one se uglavnom odnose na fizička stanja, kao što su jake glavobolje, napadi, paraliza, Belova paraliza, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i Guillain-Barréov sindrom (GBS),“ navodi se u studiji. Dodaje se da bi psihotično ponašanje koje je ispoljila žena moglo biti klasifikovano kao neurološka nuspojava.
„Tokom proteklih nekoliko nedelja, ozbiljne nuspojave povezane s različitim vakcinama protiv COVID-19, uključujući GBS, su dokumentovane. Međutim, postoji ograničen broj podataka o psihijatrijskim nuspojavama vezanim za COVID-19. Nekoliko izveštaja dokumentovalo je novonastalu psihozu nakon primene vakcina zasnovanih na ribonukleinskoj kiselini (mRNA),“ piše u izveštaju.
Istraživači su na kraju istakli da „zbog ograničenih podataka, u ovom izveštaju predstavljamo slučaj novonastale psihoze nakon upotrebe Covishield vakcine.“ Covishield je lokalna verzija vakcine kompanije AstraZeneca, koju proizvodi i prodaje Institut za serum Indije.
Vakcine protiv COVID-19 su opasne, bilo da se baziraju na mRNA tehnologiji ili virusnim vektorima „Nije bilo značajne razlike u distribuciji polova između primalaca vakcina. mRNA vakcine (svi brendovi) povezane su sa skoro 90% srčanih komplikacija, dok su vakcine s virusnim vektorom bile povezane sa nešto više od polovine (52,6%) neuroloških komplikacija,“ navodi se u studiji.
„Ipak, 5,9% slučajeva s neurološkim komplikacijama i 2,5% onih sa srčanim komplikacijama bilo je fatalno, što naglašava značaj doslednog nadzora i praćenja vakcinisanih osoba kako bi se ove pojave smanjile.“
Istraživači su istakli da su i druge vakcine, koje nisu povezane sa COVID-19, izazivale psihozu. Navode da su zabeleženi slučajevi postvakcinalne psihoze povezane s vakcinama protiv besnila, žute groznice, malih boginja, tifusa i gripa.
Za 18-godišnju ženu iz studije, istraživači su postvakcinalnu psihozu pripisali mogućem autoimunom encefalitisu. Encefalitis je oticanje mozga, u ovom slučaju izazvano autoimunim odgovorom na vakcinu.
InfoWars je nedavno objavio da vakcine protiv COVID-19 zasnovane na virusnim vektorima imaju veću stopu izazivanja neuroloških stanja u poređenju sa mRNA vakcinama, iako s malom razlikom. Pfizer i Moderna vakcine koriste mRNA obloženu lipidnim nanočesticama za isporuku SARS-CoV-2 proteina, dok vakcine AstraZeneca i Janssen koriste adenovirusne vektore.
Međutim, čak i između dve adenovirusne vakcine postoje razlike. AstraZeneca vakcina, koju je primila 18-godišnja žena, koristi adenovirus majmuna, dok Janssenova vakcina koristi ljudski adenovirus.
