Moć komplikuje rečnik: Zašto političari na vlasti više ne govore jasno
Kad političari preuzmu vlast, njihov govor postaje nerazumljiv. Poznato je da stranke na vlasti vremenom gube podršku birača—fenomen poznat kao “trošak vladanja”. Međutim, novo istraživanje danskog politikologa Frederika Hjorta otkriva manje poznatu, ali potencijalno ključnu posledicu boravka na vlasti: političari počinju da govore složenije i manje razumljivo.
„Vidimo da političari u vlasti koriste kompleksniji jezik od svojih kolega iz opozicije—ne zato što to žele, već zato što moraju“, objašnjava Hjort, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kopenhagenu.
UDARNO! Ne propustite! Nova 338. epizoda podkasta Mario Zna!
Analiza 1,5 miliona govora otkriva obrazac
Studija objavljena u časopisu Comparative Political Studies zasniva se na analizi gotovo 1,5 miliona isečaka iz parlamentarnih govora u poslednje tri decenije. Korišćenjem tehnologije za obradu jezika, Hjort je merio koliko su govori razumljivi i upoređivao rezultate u zavisnosti od toga da li je govornik deo vlasti ili opozicije.
Rezultati su jasni: kada političari uđu u vlast, njihov govor postaje manje jasan. A kada napuste vlast, njihov jezik ponovo postaje jednostavniji.
„To pokazuje da se ne radi o ličnom stilu ili učenju, već o zahtevima i ulozi koju preuzimaju kao ministri“, kaže Hjort.
On navodi tri ključna razloga zbog kojih se jezik komplikuje:
- Birokratski žargon: Ministri moraju da barataju tehničkim i pravnim detaljima.
- Formalne uloge: Na primer, predstavljaju zakonske predloge koji su često napisani komplikovanim jezikom.
- Teme: Vlast češće govori o složenim pitanjima poput regulacije i upravljanja krizama, a manje o jasnim ideološkim temama kao što su porezi i imigracija.
„Nije da ne žele da govore jasno, već ih njihova uloga primorava da se izražavaju precizno o teškim temama“, naglašava Hjort.
Birači nagrađuju jednostavnost
Međutim, birači ne nagrađuju složenost. U eksperimentu sa više od 4.000 učesnika, Hjort je pokazao da političari koji koriste jednostavan jezik dobijaju bolje ocene, čak i kada je sadržaj poruke isti.
„To potvrđuje da postoji stvarna politička cena za komplikovan govor. Birači jednostavno više vole jasnoću“, kaže Hjort.
Ovo bi moglo objasniti i popularnost populističkih pokreta: oni mogu da govore jednostavno i direktno—nešto što političari na vlasti teško mogu sebi da priušte.
„Populisti često ističu da su elite izgubile kontakt s narodom. Ovo istraživanje sugeriše da su, na neki način, u pravu: tehnički jezik jeste deo cene odgovornog vladanja“, ističe Hjort.
Prema njegovim rečima, vlast ne košta samo glasova—već i sposobnosti da se govori jednostavno i razumljivo.
„To opoziciji daje retoričku prednost i može pomoći u objašnjenju zašto stranke na vlasti često gube podršku, a novi, jasno artikulisani izazivači osvajaju teren“, zaključuje Hjort.
Nulta Tačka/Mediji
