Moć vitamina i minerala: Prava ishrana jača telo, um i imunitet
U vremenu kada svest o zdravlju rapidno raste, sve više ljudi obraća pažnju na ishranu. Prelazak sa prerađenog mesa i slatkiša na nemasne proteine, voće i povrće bogato nutrijentima predstavlja veliki korak ka zdravijem životu. Ipak, kako ističe knjiga „Knjiga vitamina i minerala za zdravlje“, koju su pripremili urednici časopisa Prevention, razumevanje ishrane za mnoge i dalje ostaje zbunjujuće. Ova knjiga predstavlja ključan resurs, osvetljavajući put ka optimalnom zdravlju kroz promišljene prehrambene izbore i pametnu suplementaciju.
I pored sve većeg trenda zdravije ishrane, i dalje postoji značajan jaz u znanju. Profesor ishrane i prehrambene nauke sa univerziteta Rutgers, Pol Lašans, kaže: „Većina Amerikanaca i dalje luta u mraku kada je u pitanju ishrana.“ Mnogi ljudi ne znaju kako da tumače deklaracije na proizvodima niti gde se koji hranljivi sastojak nalazi, što često dovodi do pogrešnih izbora.
UŽIVO! Najnovija epizoda podkasta Mario Zna – SREDA 20h | Narod ovo mora da čuje, Ratni veterani ostaju uz decu do kraja | Gost: Nenad Stanić
Jedan od čestih mitova je visokoproteinska dijeta za brzo mršavljenje, koja favorizuje meso i jaja, a isključuje voće, povrće i ugljene hidrate. Iako može doneti brze rezultate, ova dijeta nosi ozbiljne zdravstvene rizike. Dr Lašans upozorava: „U takvoj ishrani više od 50% kalorija dolazi iz masti“, što opterećuje srce i druge organe. Nedostatak vlakana može izazvati probleme sa varenjem i zavisnost od laksativa, dok manjak kalcijuma i drugih nutrijenata povećava rizik od osteoporoze i drugih bolesti.
Nedostatak gvožđa je takođe čest, naročito kod osoba koje se hrane niskokalorično i konzumiraju mnogo mlečnih proizvoda. Primer je Džoana, koja se oslanja na nemasni sir, jogurt i piletinu, nesvesno zapostavljajući unos gvožđa. Njena navika da pije čaj i kafu dodatno otežava apsorpciju gvožđa. Nutricionistkinja Hejvens savetuje: „Džoana bi trebalo da jede više tamnozelenog lisnatog povrća poput brokolija i spanaća, koji su bogati gvožđem“, i preporučuje pasulj i sočivo kao dodatne izvore.
Robert F. Kenedi Džunior optužuje Bajdenovu administraciju za trgovinu decomhttps://t.co/Ji8eLEHn5V
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 1, 2025
Vegetarijanci se suočavaju sa posebnim izazovima u ishrani. Tom i Tina, koji su vegetarijanci već deset godina, ustanovili su da im nedostaju cink i gvožđe. Vegani, koji ne konzumiraju ni mlečne proizvode ni jaja, često imaju i manjak kalcijuma. Hejvens im preporučuje dodatke ishrani sa cinkom i uvođenje mahunarki i lisnatog povrća, a u nekim slučajevima i dodatke sa gvožđem.
Zanimljivo je otkriće da fermentisana hrana kao što su miso, soja sos i tempeh sadrže značajne količine vitamina B12, što je ublažilo brige u vezi sa njegovim nedostatkom kod vegetarijanaca.
Pored očiglednih nedostataka nutrijenata, sve više pažnje se posvećuje tzv. marginalnim nutritivnim nedostacima. Ovi suptilni nedostaci često ostaju neprimećeni jer se manifestuju kroz opšte simptome kao što su razdražljivost, nesanica i smanjen apetit, a mogu ozbiljno narušiti metabolizam i imunitet.
Doktor Majron Brin, istraživač u oblasti ishrane, naglašava: „Marginalni nedostaci utiču na metabolizam i mogu izazvati čitav niz zdravstvenih problema.“ Stariji ljudi su posebno ugroženi—studije pokazuju da oni koji ne uzimaju suplemente imaju znatno češće nedostatke. Najčešći su nedostatak tiamina, riboflavina i vitamina A i C.
Doktor Daglas Hajnberger, stručnjak za ishranu hospitalizovanih pacijenata, ističe važnost vitamina A i C za zarastanje rana, posebno nakon operacija. Vitamin C je ključan za funkcionisanje belih krvnih zrnaca i sprečavanje infekcija bešike.
Iako uravnotežena ishrana ostaje osnova dobrog zdravlja, dodaci ishrani mogu biti dragoceni za one koji imaju specifične prehrambene potrebe. Nutricionisti sve više prepoznaju vrednost suplemenata, naročito za ljude sa ograničenim izborima hrane. Ipak, suplementi nikako ne bi smeli da zamene zdravu ishranu. Male, hranljive porcije tokom dana poboljšavaju apsorpciju nutrijenata, a vitamini rastvorljivi u mastima deluju efikasnije kada se uzimaju uz obrok.
Glavna poruka knjige jeste da dobra ishrana ima ključnu ulogu u celokupnom zdravlju i blagostanju. Dodaci ishrani mogu biti korisni, ali treba da dopunjuju – a ne zamenjuju – zdrav jelovnik. Uzimajući raznovrsnu, nutritivno bogatu hranu i informisano donoseći prehrambene odluke, svako može obezbediti svom telu potrebne vitamine i minerale.
