Mogu li vitaminski dodaci zameniti voće i povrće?

Vitamini, koji potiču od latinske reči vita, što znači „život“, su esencijalni hranljivi sastojci za telo i nalaze se u voću i povrću. Nekim ljudima može biti teško da svakodnevno konzumiraju voće i povrće i umesto toga se odlučuju za vitaminske dodatke.

Možemo li naše hranljive materije dobiti iz tih vitaminskih suplemenata umesto voća i povrća?

Iako vitaminski suplementi mogu da obezbede neke hranljive materije, važno je zapamtiti da je najsnažniji i najkorisniji izvor hranljivih materija hrana. Priroda nam nudi obilje prirodnih izvora hrane koji sadrže ne samo esencijalne hranljive materije — već i mnoge neesencijalne, ali korisne, kao što su vlakna, karotenoidi, flavonoidi, minerali i antioksidansi, kojih često nema u suplementima.

Ishrana voćem i povrćem

Voće i povrće su važan izvor vitaminskih dodataka. Pored vitamina, voće i povrće takođe imaju dodatne zdravstvene prednosti:

1. Bogati su multivitaminima

Voće sadrži mnogo vitamina, uključujući C, A i E. Poznato je da su citrusi bogati vitaminom C, a avokado je bogat vitaminom E. U stvari, svako voće sadrži više od jednog vitamina. Na primer, pomorandže su bogate vitaminom C i takođe sadrže vitamine A, K, niacin (B3) i folnu kiselinu (B9).

2. Sadrže fitonutrijente

Povrće i voće sadrže vitamine i fitonutrijente slične vitaminima kao što su karotenoidi, flavonoidi i polifenoli — mikronutrijenti koji se mogu pretvoriti u vitamine. Na primer, karotenoidi se u telu mogu pretvoriti u vitamin A, a vitamin E i polifenoli imaju antioksidativno dejstvo.

U isto vreme, fitonutrijenti imaju fiziološke funkcije koje vitamini nemaju, uključujući antiinflamatorne, hipotenzivne, jačanje imunog sistema i druge funkcije protiv bolesti. Antioksidativni enzimi, kao što je superoksid dismutaza, uklanjaju slobodne radikale u telu, što štiti ćelije od oksidativnog oštećenja i bolesti.

Polifenoli takođe imaju moćne antioksidativne i antiinflamatorne efekte, usporavajući starenje i smanjujući rizik od određenih karcinoma, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Prirodne fitohromne supstance kao što su antocijanini su moćni antioksidansi sa antiinflamatornim, antibakterijskim i antikancerogenim efektima.

3. Smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti

Metaanaliza 469.551 učesnika pokazala je da konzumiranje više voća i povrća smanjuje rizik od umiranja od kardiovaskularnih bolesti.

Studija koju je sprovela Harvardska škola javnog zdravlja pokazala je da ljudi koji su konzumirali u proseku osam ili više porcija voća i povrća dnevno imaju 30 odsto manje šanse da dožive srčani udar ili moždani udar od onih koji su konzumirali manje od 1,5 porcije dnevno.

Druge sveobuhvatne studije otkrile su da su ljudi koji su jeli više od pet porcija voća i povrća dnevno imali oko 17 posto manji rizik od koronarne bolesti srca i 26 posto manji rizik od moždanog udara od onih koji su jeli manje od tri porcije dnevno.

4. Ostale beneficije

Dijetalna vlakna: Povrće i voće bogati su dijetalnim vlaknima, koja poboljšavaju zdravlje creva, olakšavaju gastrointestinalnu peristaltiku i uklanjaju crevne masti kako bi sprečili zatvor, rak debelog creva i druge crevne bolesti. Usporavaju apsorpciju glukoze u telu, čime se snižava nivo šećera u krvi.

Minerali: Voće i povrće su bogati mineralima i esencijalnim elementima u tragovima za telo, uključujući gvožđe, cink, kalcijum, magnezijum, itd. Važni su za rast i razvoj tela, imuni sistem, nervni sistem i zdravlje kostiju.

Voda i neorganske soli: Povrće i voće su bogati mnogim hranljivim materijama i vodom i neorganskim solima, koje mogu efikasno da održavaju ravnotežu vode i elektrolita u telu i održavaju telo zdravim. Istovremeno, oni takođe mogu pomoći u regulisanju kiselinsko-bazne ravnoteže u telu i održavanju normalnog rada fizioloških funkcija.

Poboljšajte ukus hrane, zamenite šećere i masti: Prirodne arome i ukusi voća i povrća mogu da dodaju spektar ukusa vašoj ishrani. Neko slatko voće, kao što su jagode, borovnice i kivi, može zameniti deserte sa visokim sadržajem šećera. Neko povrće bogatog ukusa, kao što su paradajz, paprika i luk, mogu dodati ukus mnogim jelima, smanjujući začine sa visokim sadržajem masti, kao što su puter i sir.

👉 Pfizer i FDA su agresivno promovisali vakcinu protiv COVID-a trudnicama uprkos tome što su znali da je mRNA injekcija izazvala strašne rizike za fetus i novorođenčad https://t.co/UVxDLQI38K

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 1, 2023

Kome su potrebni vitaminski dodaci?

Kada ljudi jedu ishranu koja uključuje dovoljno voća i povrća, verovatno im nije potrebna suplementacija.

Međutim, ljudima koji ne dobijaju dovoljno vitamina putem hrane, kao i onima sa posebnim zahtevima, možda će biti potrebna dodatna suplementacija vitaminima i trebalo bi da se konsultuju sa svojim lekarom ili pedijatrom za uputstva. Ovi ljudi mogu uključivati malu decu, trudnice, starije osobe i vegetarijance.

Neki vitamini takođe mogu biti u interakciji sa određenim lekovima, povećavajući njihovu toksičnost ili smanjujući njihovu efikasnost. Prevelike doze vitamina mogu dovesti do toksičnosti, posebno vitamina rastvorljivih u mastima kao što su A, D, E i K. Ovi vitamini se mogu akumulirati u telu i izazvati toksične simptome kao što su glavobolja, mučnina i osteomalacija. Zbog toga je važno da se konsultujete sa lekarom ili nutricionistom pre uzimanja bilo kakvih vitaminskih suplemenata.

Uloga vitamina

Vitamini su vitalni za ljudsko zdravlje i ključni su za mnoge fiziološke procese.

Vitamin A je ključna hranljiva materija koja igra nekoliko osnovnih uloga u našem telu, uključujući zaštitu vida, održavanje zdravlja očiju, poboljšanje funkcije imunog sistema i promociju rasta i razvoja fetusa i beba. Neadekvatan unos ovog esencijalnog vitamina može dovesti do različitih zdravstvenih problema, kao što su noćno slepilo i povećan rizik od morbila i dijareje.

Pojedinci sa oboljenjem jetre, cističnom fibrozom i Kronovom bolešću mogu zahtevati dodatke vitamina A kako bi osigurali da dobiju adekvatne količine ovog vitalnog hranljivog materijala.

• Vitamini B pomažu u održavanju energetskog metabolizma tela, nervnog sistema, kože, očiju, jetre, imunog sistema i drugih normalnih funkcija:
• Vitamin B1 (tiamin): pomaže u održavanju normalne funkcije nervnog i probavnog sistema i srca. Nedostatak tiamina može izazvati beri-beri.
• Vitamin B2 (riboflavin): pomaže u održavanju zdrave kože, očiju i usta, a takođe je uključen u ćelijsko disanje. Nedostatak riboflavina može izazvati simptome kao što su čirevi u ustima i upala jezika.
• Vitamin B3 (niacin): pomaže u održavanju normalnog zdravlja mišića, nervnog sistema i kože, a takođe je uključen u ćelijsko disanje. Nedostatak niacina može izazvati demenciju i dermatitis.
• Vitamin B5 (pantotenska kiselina): pomaže u održavanju zdrave kože, kose, očiju i jetre, a takođe je uključen u energetski metabolizam. Nedostatak pantotenske kiseline može izazvati dermatitis i anemiju.
• Vitamin B6 (piridoksin): pomaže u sintezi neurotransmitera i crvenih krvnih zrnaca, podržava imuni sistem i pomaže u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti. Nedostatak piridoksina može izazvati upalu kože i anemiju.
• Vitamin B7 (biotin): pomaže u održavanju zdrave kože, kose i noktiju, a takođe je uključen u metabolizam. Nedostatak biotina može izazvati upalu kože i gubitak kose.
• Vitamin B9 (folna kiselina): pomaže u održavanju normalnog rasta i razvoja fetusa, a takođe je uključen u sintezu crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK. Nedostatak folne kiseline može izazvati abnormalnosti neuralne cevi fetusa i anemiju.
• Vitamin B12 (takođe poznat kao cijanokobalamin): pomaže u održavanju normalne funkcije nervnog sistema i krvi. Njegov nedostatak može izazvati oštećenje nervnog sistema, manifestujući se utrnulošću u rukama i stopalima, gubitkom ravnoteže i gubitkom pamćenja. B12 je takođe uključen u proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, a njegov nedostatak će dovesti do oštećenja proizvodnje crvenih krvnih zrnaca, uzrokujući anemiju.

Vitamin C: učestvuje u sintezi kolagena, koji pomaže u održavanju mladosti i zdravlja kože, kostiju i drugih tkiva tela; ima antioksidativna svojstva koja pomažu u prevenciji ili odlaganju kardiovaskularnih bolesti i drugih bolesti uzrokovanih oksidativnim stresom; promoviše apsorpciju jona gvožđa kako bi se sprečila anemija zbog nedostatka gvožđa; smanjuje rizik od katarakte i starosne makularne degeneracije; i ublažava simptome prehlade i gripa. Nedostatak ili neadekvatan unos može dovesti do anemije usled nedostatka gvožđa, smanjenja imuniteta, problema sa kožom i skorbuta.

Vitamin D: promoviše apsorpciju kalcijuma i fosfora u telu i pomaže u održavanju zdravlja kostiju. Pored toga, vitamin D reguliše imuni sistem, kardiovaskularno zdravlje i funkciju mišića. Nedostatak vitamina D može dovesti do osteohondroze kod dece i osteoporoze kod odraslih. Njegov nedostatak takođe može povećati rizik od raka rektuma, prostate, dojke i pluća.

Vitamin E: pomaže u zaštiti zdravlja srca i smanjuje rizik od srčanih oboljenja; poboljšava funkciju imunološkog sistema u borbi protiv bolesti; promoviše cirkulaciju krvi; deluje kao moćan antioksidans za uklanjanje slobodnih radikala u telu, dok pomaže u zaštiti zdravlja kože i smanjenju oštećenja izazvanih UV zračenjem. Nedostatak vitamina E može dovesti do neurološke disfunkcije, smanjene imunološke funkcije, povećanog rizika od infekcije i simptoma kao što su slabost mišića, atrofija mišića i retinopatija.

Vitamin K: podstiče zgrušavanje krvi, održava zdravlje kostiju i sprečava kalcifikaciju krvnih sudova i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Nedostatak vitamina K može dovesti do poremećaja zgrušavanja krvi, lakog krvarenja, osteoporoze i preloma.

Nulta Tačka/TheEpochTimes