Energetska drama koja se odvija pred našim očima ima elemente poslovne taktike, geopolitike i čistog profita. Ako MOL kupi ruske akcije u NIS-u i zatvori pančevačku rafineriju, prema rečima profesora dr Petra Stanojevića, region bi ostao bez dovoljno prerađivačkih kapaciteta — a to znači i direktan udar na rafinerijsku maržu koju niko lako neće prepustiti.
Šta je rafinerijska marža i zašto je važna?
Rafinerijska marža nije samo broj u tabeli; to je razlika između sirove nafte i gotovih proizvoda koje tržište kupuje — benzin, dizel, lož ulje. Kada kompanija poseduje kapacitete za preradu, ona kontroliše kako i gde se ta vrednost ostvaruje. Profesor Stanojević jasno postavlja pitanje: zašto bi udruženi MOL i NIS prepuštali nekome maržu i dobit ako mogu sami da je imaju? To je suština dileme koja može promeniti energetski pejzaž regiona.
Pančevo na klackalici: zatvoriti ili modernizovati?
Scenariji koji zabrinjavaju
Jedan scenario je zatvaranje pančevačke rafinerije nakon preuzimanja kontrolnog paketa — opcija koja bi mogla da poveća profitabilnost kompanije u kratkom roku smanjenjem troškova, ali istovremeno stvara problem: gde će se preraditi potrebne količine? U regionu već ima ograničenih kapaciteta, a njihovo dodatno smanjenje može da podigne cene i stvori logističke rupe.
Modernizacija kao alternativa
Drugi put je investiranje u modernizaciju i ekološku adaptaciju rafinerije. To bi sačuvalo radna mesta i održalo kapacitete, ali zahteva veliko ulaganje i stratešku volju. Stanojević ističe da je ključ u tome kako će se marža raspodeliti: hoće li ostati u rukama regionalnog igrača ili će biti prepuštena izvozu i stranim posrednicima?
Poslovna logika versus nacionalni interes
Zašto kompanije rade ovako?
Investitori gledaju profit i dugoročnu održivost portfolija. Ako kombinacijom kapaciteta mogu ostvariti veću kontrolu nad maržom, to je čisto ekonomski imperativ. Međutim, kada je reč o kritičnoj infrastrukturi kao što su rafinerije, jednostavan račun nije dovoljan — tu nastupa pitanje nacionalne strategije i energetskog suvereniteta.
Kakve su posledice za potrošače?
Manji broj prerađivačkih kapaciteta znači veća osetljivost na poremećaje u lancu snabdevanja i potencijalno više cene za krajnje potrošače. Zatvaranje rafinerije može dovesti do povećanja zavisnosti od uvoza gotovih derivata i smanjenja fleksibilnosti u kriznim situacijama.
Šta bi država i regulator trebalo da urade?
Stručnjaci poput Stanojevića sugerišu da su mere regulacije, fiskalne politike i strateška ulaganja neophodni da bi se sprečilo da tržišna igra zanemari širi javni interes. To može uključiti obavezne investicione programe, zaštitu radnih mesta kroz ugovore, kao i mehanizme koji će sprečiti koncentraciju prevelikog dela marže u rukama manje grupe igrača.
Država bi takođe mogla da razmotri partnerstva koja bi održala kapacitete, ali i omogućila modernizaciju u pravcu ekoloških standarda. Transparentnost u pregovorima, procena uticaja i uključivanje lokalne zajednice su ključni elementi koji često izostaju u zatvorenim poslovnim dogovorima.
Bez obzira na odluku, jasno je da zatvaranje pančevačke rafinerije posle preuzimanja ne bi bila samo korporativna promena — to bi pomerilo čitav energetski sistem u regionu. Zato su odgovori na pitanja o marži, kapacitetima i strateškim interesima važniji nego ikada: hoćemo li dozvoliti da profit kratkoročno diktira sudbinu infrastrukture koja utiče na bezbednost snabdevanja, ili ćemo tražiti rešenja koja balansiraju poslovni i javni interes? Dodatna transparentnost i ozbiljan plan za budućnost mogli bi da spreče najgori scenario — da marža i kompetencije odu tamo gde neće služiti regionalnoj stabilnosti, već isključivo profitu nekoliko aktera.
