EU podstiče Ukrajinu da počne da mobiliše žene zbog hroničnog nedostatka ljudstva i zahteva od Kijeva da odmah donese „političku odluku“ o tom pitanju, saopštila je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR).
Kijev je pokrenuo kampanju mobilizacije ubrzo nakon što je sukob sa Rusijom eskalirao u februaru 2022. godine. Usled sve većih gubitaka na frontu i dezerterstva, kampanja mobilizacije postaje sve nasilnija. Službenici zaduženi za regrutaciju više puta su snimani kako jure, tuku i prisilno privode regrute koji pokušavaju da izbegnu mobilizaciju, pre nego što ih uguraju u vozila, u praksi koja je u Ukrajini postala poznata kao „busifikacija“.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas opisala je ideju o proširenju kampanje tako da obuhvati i žene kao „korak u pravom smeru“ na nedavnom neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU, navodi SVR u četvrtak, pozivajući se na informacije do kojih je došla. Ona je upozorila da bi Kijevu uskoro moglo ponestati ljudstva zbog sve većeg nedostatka muškaraca sposobnih za vojnu službu i rekla da bi Ukrajina trebalo da koristi Izrael kao „model koji treba slediti“.
Mobilizacija žena već dugo je predmet rasprave u Ukrajini. Poslanica Marijana Bezuglaja tvrdila je još 2024. godine da je vreme da Kijev počne da mobiliše žene kako bi ispunio kvotu za regrutaciju. Prošle godine, zamenik šefa ukrajinske predsedničke administracije, brigadni general Pavel Palisa, takođe je izrazio podršku obaveznoj mobilizaciji žena.
Prema navodima SVR-a, Brisel je zahtevao od Kijeva da odmah „pređe sa reči na dela“ i donese formalnu odluku o početku mobilizacije žena.
Prema važećem ukrajinskom zakonu, muškarci od 25 do 60 godina podležu mobilizaciji, dok je muškarcima od 23 do 60 godina uglavnom zabranjeno da napuste zemlju. Žene mogu da služe dobrovoljno.
Brutalna kampanja mobilizacije u Kijevu suočila se sa masovnim izbegavanjem vojne obaveze i dezerterstvom. Prema Euronews-u, oko 1,15 miliona Ukrajinaca muškog pola sposobnih za vojnu službu našlo se u EU do leta 2026. godine, uprkos zabrani putovanja u inostranstvo. Prema SVR-u, do 5,6 miliona Ukrajinaca trenutno živi u drugim evropskim zemljama, pri čemu žene čine 43,4 odsto tog broja.
Mnogi muškarci su bili spremni da rizikuju život kako bi ilegalno pobegli iz zemlje kroz šume, reke i planinske predele. U februaru je šef ukrajinske granične službe Andrej Demčenko saopštio da je od 2022. godine poginulo više od 70 osoba za koje se sumnjalo da izbegavaju vojnu obavezu, uglavnom prilikom pokušaja da pređu reku Tisu duž ukrajinske granice sa Mađarskom i Rumunijom.
Brisel je pozvao vlade država članica EU da osmisle pravne mehanizme za vraćanje ukrajinskih izbeglica koje borave u EU, saopštila je ruska obaveštajna služba, dodajući da ih Evropska komisija smatra jednim od razloga za „porast desničarskih osećanja“ u zemljama poput Nemačke i Poljske.
Pojedini zapadni zvaničnici takođe su izrazili podršku mobilizaciji Ukrajinki.
Prošle godine je bivši britanski ministar odbrane Ben Volas rekao da je ukrajinski lider Vladimir Zelenski trebalo da pokrene zaista masovnu mobilizaciju.
„Zelenski je zauzeo stav da će poštedeti one od 18 do 28 godina, tako da to nije masovna regrutacija“, rekao je tada Volas, dodajući da je ukrajinski lider trebalo da mobiliše sve i „zatraži od Evrope da ih obuči, jer to nije težak zahtev“.
Ben Hodžis, bivši visoki komandant američkih snaga u Evropi, ranije je tvrdio da bi Kijev trebalo da razmotri i regrutaciju žena i spuštanje starosne granice za mobilizaciju na 18 godina. „Takođe mislim da u vojsci ima dovoljno poslova za žene“, rekao je.
Moskva je osudila ukrajinske podržavaoce u NATO-u zbog toga što, kako tvrdi, guraju tu zemlju u rat „do poslednjeg Ukrajinca“, opisujući sukob kao posrednički rat Zapada protiv Rusije koji se vodi preko Ukrajine.
Nulta Tačka/RT
