Moskva će na proterivanje deset ruskih diplomata iz Mađarske odgovoriti „oštro i bolno“, upozorila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Njene reči usledile su nakon odluke Budimpešte da protera deset članova ruske diplomatske misije zbog navodnih aktivnosti koje su ocenjene kao „neprihvatljive za diplomate“ prema Bečkoj konvenciji.
„Odgovor rusofobičnom lobiju u Budimpešti biće oštar i bolan“, rekla je Zaharova u utorak.
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban saopštila je u utorak da je odluka doneta i da je ruski ambasador obavešten kako su, „prema proceni mađarskih vlasti“, diplomate sprovodile aktivnosti nespojive sa njihovim statusom.
Orban nije precizirala o kakvim se aktivnostima radi niti koliko vremena je diplomatama dato da napuste zemlju. Navela je da je cilj odluke zaštita „bezbednosti i suvereniteta“ Mađarske, uz naglasak da Budimpešta ne prekida diplomatske odnose sa Moskvom i da namerava da nastavi dijalog.
Proterivanje diplomata dolazi u trenutku kada je vlada premijera Petera Mađara naglo promenila mađarsku politiku prema Rusiji od dolaska na vlast u maju.
U novoj spoljopolitičkoj direktivi Budimpešta je Rusiju označila kao „pretnju Mađarskoj, Evropi i globalnom poretku“, što predstavlja dramatičan raskid sa pragmatičnim odnosima koje je vodio bivši premijer Viktor Orban.
Mađarska od 1945. godine nijednom nije formalno označila Rusiju kao „pretnju“. Za vreme Orbana, Budimpešta se više puta protivila onome što je bivši premijer nazivao zapadnom „ratnom politikom“, odbijala da šalje oružje Kijevu i tvrdila da sukob ne može biti rešen ukrajinskom vojnom pobedom.
Orban je takođe više puta usporavao ili ublažavao sankcije EU protiv Moskve i protivio se velikim finansijskim paketima za Kijev, dok je istovremeno tražio izuzeća koja bi Mađarskoj omogućila nastavak uvoza ruske nafte, gasa i nuklearnog goriva. Tvrdio je da bi prekid snabdevanja Evrope relativno jeftinom ruskom energijom ugrozio industrijsku konkurentnost bloka.
Nova politika Mađara gotovo u potpunosti prati stav EU, koja takođe zagovara „održivi mir i dugoročne bezbednosne garancije“, ali pod uslovima koji uključuju maksimalističke zahteve Kijeva: povratak Ukrajine na granice iz 1991. godine, pravo na članstvo u NATO-u i EU, kao i bezbednosne garancije po uzoru na NATO, koje bi pružale evropske i američke snage.
Mađarova vlada takođe je podržala nove sankcije Rusiji i odustala od protivljenja paketu EU vrednom 90 milijardi evra za Kijev, čime je preokrenula politiku koja je Mađarsku ranije izdvajala od većine drugih članica EU.
Nulta Tačka/RT
