Sve vesti Svet

Možda pukne Facebook? Zemlja će danas biti pod udarom SOLARNE OLUJE

Možda pukne Facebook? Zemlja će danas biti pod udarnom SOLARNE OLUJE

Solarna oluja pogodiće planetu Zemlju danas, upozorenje je NASA modela prognoze koji je primenila naučnica Tamita Skov, koja je ovaj fenomen solarne baklje opisala kao nit u obliku zmije koja dolazi sa Sunca.

Ovu je prognozu prošlog vikenda na Tviteru podelila i sama naučnica. Glavne posledice koje bi mogao uzrokovati uticaj ovog “direktnog pogotka” su smetnje radijskim i GPS signalima.

Neki prekidi signala mogli bi da se dogode posebno na noćnoj strani naše planete, kako je objasnila Skov. Drugi učinak uzrokovan ovim solarnim olujama je pojava polarne svetlosti.

Polarna svetlost i smetnje u GPS i radijskim signalima

Polarna svetlost je pojava u obliku luminiscencije koja se javlja kada postoji interakcija između čestica koje izbacuje Sunce, s molekulima atmosfere koncentrisanim na visini između 95 i 750 kilometara, području gde postoji dovoljna gustoća atmosfere da se to svetlosno zračenje vidi. Osim toga, te baklje prate X-zrake koje se obično apsorbuju u prvom sloju atmosfere. Međutim, do smetnji u širenju radiotalasa moglo bi doći ako to zračenje ima dovoljno energije da zagreje i izobliči ionosferu, što je onaj deo Zemljine atmosfere koji je trajno jonizovan fotojonizacijom sunčevog zračenja.

Drugim rečima, u stvarno najgorem mogućem scenariju, masivna solarna oluja ovih karakteristika mogla bi da uzrokujei da naša cela komunikacijska mreža ne radi. Ali, kako objašnjava Skov, postoji lestvica za merenje jačine ovih geomagnetskih oluja i ona se kreće od nivoa G1 do G5, kako bi se analizirao intenzitet i učinci oluja.

“Magnetsku orijentaciju ove solarne oluje biće teško predvideti. Mogu se pojaviti uslovi nivoa G2 (moguće G3) ako je magnetsko polje ove oluje orijentisano prema jugu”, objasnila je naučnica iz NASA-e u drugom tvitu.

Solarni ciklus koji je započeo krajem 2019

Ovaj fenomen deo je solarnog ciklusa koji je započeo krajem 2019. Ove su solarne oluje prilično česte, a najpoznatija i jedna od najintenzivnijih zabeležena je takozvana ‘Karingtonova oluja’ iz 1859, nazvana po astronomu Ričardu Karingtonu, koji je svedočio događaju. IGN je istakao da je učestalost pojavljivanja geomagnetskih oluja “povezana s razdobljima solarne aktivnosti”, čije je prosečno trajanje oko 11 godina po ciklusu.

NultaTačka/Mediji