Uprkos percepciji da je donacija organa isključivo čin humanosti, sve veći broj lekara i bioetičara upozorava na zabrinjavajuće zloupotrebe u okviru transplantacione medicine.
U fokusu je praksa proglašavanja pacijenata moždano mrtvima dok njihova tela i dalje pokazuju znakove života – najčešće zarad što efikasnijeg uzimanja organa za transplantaciju.
Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | Totalni raspad! Pokušali su ovo da sakriju | EP. 342
U tom kontekstu posebno se izdvaja sve šira primena tzv. normotermalne regionalne perfuzije (NRP), kontroverzne procedure koja omogućava da se nakon prekida rada srca pacijentu veštački obnovi cirkulacija — ali uz prethodno blokiranje dotoka krvi u mozak.
Ova praksa formalno ispunjava uslove za „moždanu smrt“, ali ostavlja otvoreno pitanje: da li je pacijent zaista mrtav?
Sistem u kojem pravna definicija smrti postaje alat za profit
Tradicionalno, smrt je u medicini definisana na dva načina: kao prestanak rada srca (cirkulatorna smrt) i kao potpuni prestanak moždane aktivnosti (moždana smrt). Međutim, praksa NRP briše razliku između te dve definicije: nakon što se srce zaustavi, lekari prekidaju dotok krvi u mozak, a zatim ponovno pokreću cirkulaciju u telu — kako bi se očuvali organi za transplantaciju.
Prema rečima anesteziologa u penziji, dr Hejdi Klesig:
„Onog trenutka kada obnovite cirkulaciju, pacijent više nije mrtav po standardima cirkulatorne smrti. Ali pošto mozak ostaje bez krvi, pravno se i dalje vodi kao moždano mrtav.“
Na taj način, lekari formalno zadovoljavaju zakonski kriterijum smrti, ali praktično izvode transplantaciju na telu koje još funkcioniše.
Etika pod znakom pitanja
Mnogi stručnjaci, uključujući Američki koledž lekara, izneli su ozbiljne zamerke. Bioetičar dr Dejvid Magnus upozorava:
„Ako morate da zamagljujete istinu kako biste opravdali medicinsku proceduru, to je jasan znak da se nalazite u etički problematičnoj zoni.“
Posebno zabrinjava to što porodice najčešće nisu potpuno informisane o samoj proceduri. Saglasnost za donaciju organa često se daje bez znanja da će se srce pacijenta možda restartovati ili da će se dotok krvi u mozak svesno blokirati kako bi se ispunili formalni uslovi za „dozvoljenu“ transplantaciju.
Socijalno ugroženi pacijenti među najčešćim žrtvama
Zabeleženi su slučajevi u kojima su pacijenti, naročito oni bez osiguranja ili iz siromašnih slojeva, klasifikovani kao donori odmah po dolasku u bolnicu. Umesto da im se pruži odgovarajuća nega, njihovo stanje se posmatra kao potencijal za transplantaciju.
U nekim slučajevima, lekari su bili svesni znaka oticanja mozga i mogućeg razvoja moždane smrti, ali su svesno odlagali hitne intervencije — jer su znali da je pacijent registrovan kao donor.
Ogromna potražnja, sporne metode
Prema podacima Globalnog opservatorijuma za transplantaciju (2020), globalna potražnja za organima višestruko premašuje ponudu — procenjuje se da se izvrši manje od 10% potrebnih transplantacija godišnje. Ovaj disbalans stvara pritisak na bolnice i transplantacione timove da obezbede organe po svaku cenu.
Upravo tu dolazi do širenja prakse kao što je NRP, uprkos protivljenju brojnih stručnjaka.
Šta se može učiniti
- Preispitajte status donora – Ako niste sigurni u etičke posledice, razmislite o povlačenju saglasnosti dok se ne postigne potpuna transparentnost.
- Zahtevajte zabranu NRP-a – Neke zemlje, poput Australije, već su ga zakonski zabranile.
- Tražite odgovornost – Zdravstveni sistem mora da ima nadzor i mehanizme koji sprečavaju zloupotrebu u dijagnostikovanju smrti.
- Širite informacije – Mnogi ljudi i dalje ne znaju kako se proces transplantacije zaista odvija.
Sistem transplantacije mora da počiva na poverenju, etici i potpunoj informisanosti. Ako se pacijenti i porodice dovode u zabludu, a smrt definiše tako da odgovara potrebama industrije — tada više ne govorimo o medicinskoj pomoći, već o sistemskoj zloupotrebi.
Nulta Tačka/Mediji
