Može li Tramp zaista da okonča sukob u Ukrajini „za 24 sata?“

Američki predsednički izbori su završeni i konačni rezultati se zbrajaju. Za pobednika je već proglašen republikanac Donald Tramp. Glavno pitanje, sa ruske tačke gledišta, jeste kako će se razvijati vojno-tehnička saradnja Ukrajine sa novom administracijom Bele kuće i šta će Trampova pobeda značiti za Moskvu i Kijev.

Obećanja iz kampanje

Novoizabrani predsednik je tokom predizborne kampanje više puta izjavljivao da će, ako pobedi, moći da okonča sukob u Ukrajini pre svoje zvanične inauguracije 20. januara, obećavajući da će to učiniti za samo 24 sata.

Najverovatnije se takve izjave mogu pripisati predizbornoj retorici, ali je poznato da je Tramp ranije davao neortodoksne izjave.

U februaru 2019, na primer, on je glasno obećao da će „rešiti problem“ sa severnokorejskim liderom Kim Džong-unom. Međutim, ukupan ishod sastanka Trampa i Kima u Hanoju bio je da strane nisu uspele da postignu dogovor. To znači da republikanac nema uspešnog iskustva u rešavanju komplikovanih geopolitičkih pitanja.

Što se tiče obećanja da će okončati sukob u Ukrajini pre nego što zvanično preuzme dužnost, još nisu dati detalji o tome kako će sprovesti svoj plan.

I nije sasvim jasno kako bi to moglo da funkcioniše u praksi u bliskoj budućnosti. Uostalom, do podneva 20. januara Tramp neće imati nikakvu moć, posebno u oblasti spoljne politike. Do tada, Džo Bajden će ostati predsednik.

Glavni NATO lobista optužio Srbe da su krivi za pobedu Donalda Trampa: „Srbi su pomogli Trampu da pobedi“ (FOTO) https://t.co/CxTBx3K7DO

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 6, 2024

47. predsednik će morati zvanično da preuzme dužnost i formira tim. Tek tada se može početi sa sprovođenjem njegovih planova. U Vašingtonu ne mogu postojati dve vlade sa direktno suprotstavljenim stavovima. I u ovom pogledu nema opasnosti od dvojne vlasti u SAD.

Pod kojim uslovima bi se ukrajinski sukob mogao okončati?

Sada prelazimo na izglede za okončanje oružanog sukoba u Ukrajini. Hipotetički je moguće okončati to, pitanje je pod kojim uslovima i ko će biti proglašen za pobednika. U ovoj fazi, kolektivni Zapad (a Tramp je njegov bezuslovni i organski deo) nije nimalo zadovoljan da zaključi neprijateljstva pod uslovima ruskog predsednika Vladimira Putina: na primer, vanblokovski status Kijeva, rusko zadržavanje kontrole nad novim regionima, i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

To bi u najmanju ruku značilo politički poraz za SAD i njihove saveznike u sukobu u Ukrajini. Drugim rečima, ispostaviće se da je sve što su Vašington i Brisel do sada uradili bilo uzaludno i nije imalo nikakvog vojno-političkog efekta. I nema razloga da verujemo da će nova američka administracija krenuti ovim putem. S obzirom na poniženje u Avganistanu, ovo bi moglo naštetiti spoljnopolitičkom prestižu Vašingtona.

Ako Tramp zaista želi da okonča sukob u Ukrajini, onda (ovo je, naravno, pretpostavka) mora da uobliči situaciju na način da Rusija ne dobije sukob (uprkos nesumnjivim teritorijalnim dobitcima Moskve) i da Ukrajina ne izgubi – odnosno da odbrani svoju nezavisnost i suverenitet.

I po ovom pitanju, Zapadu je važno da Kijev prvi bude taj koji izjavljuje da želi da okonča oružani sukob pod takvim uslovima, kako to ne bi bila čisto zapadna inicijativa. Bliska budućnost će pokazati da li Tramp može da reši ove postojeće protivrečnosti na tako efikasan način. Tako da izgleda kao da Zapad nije izgubio, Rusija nije pobedila, a Ukrajina nije poražena. Naravno, to se neće dogoditi za 24 sata, čak ni uz najveću maštu.

Ono što budući predsednik SAD nesumnjivo ima u svom arsenalu jeste ekonomska i vojna poluga uticaja na situaciju. Nova administracija Bele kuće može da izvrši pritisak na Moskvu (daljim povećanjem pritiska sankcija, još ima prostora za takve mere), a može i da dovede Kijev u gotovo bezizlaznu situaciju naglim smanjenjem obima isporuke naoružanja i vojne opreme. Drugim rečima, Bela kuća očigledno ima opcije (a ovo nikako nije potpuna lista) da poveća bol za strane u sukobu.

Glavno je pitanje da li će Moskva pristati na takve predloge i da li se Kremlj u vremenu preostalom do 20. januara neće držati politike svršenog čina, odnosno direktnih pobeda na bojnom polju, kako bi još više orijentisao situaciju u njegovu korist.

Nulta Tačka/Mihail Hodarenok, vojni komentator za RT.com.