Mračna strana botoksa: Šta se krije od ljudi

Milioni širom sveta koriste botoks, i bez sumnje će nastaviti da primaju injekcije botoksa, ali ova sve popularnija strategija ‘lepote’ ima mračnu stranu: ne samo da umrtvljuje nerve i mišiće lica; takođe može da promeni ljudsku spoznaju, emocije, a možda i empatiju.

Botoks je čudno stvorenje. Trenutno jedini tretman koji je odobrila FDA da „privremeno učini da umerene do jake bore „mrštenja“ i bore čela izgledaju bolje kod odraslih“, nosi sa sobom stroga upozorenja o ozbiljnim, čak i po život opasnim nuspojavama, kao što je objavljeno na proizvođačevom Allerganova veb lokaciji:

• Problemi sa gutanjem, govorom ili disanjem, zbog slabljenja povezanih mišića, mogu biti ozbiljni i dovesti do gubitka života. Vi ste u najvećem riziku ako su ovi problemi već postojali pre injekcije. Problemi sa gutanjem mogu trajati nekoliko meseci.
• Širenje efekata toksina. Efekat botulinum toksina može uticati na područja udaljena od mesta ubrizgavanja i izazvati ozbiljne simptome uključujući: gubitak snage i opštu slabost mišića, dvostruki vid, zamagljen vid i spuštene očne kapke, promuklost ili promenu ili gubitak glasa, probleme sa jasnim izgovorom reči, gubitak kontrole bešike, problemi sa disanjem i problemi sa gutanjem.

Ovi štetni efekti izgledaju kao izuzetno visoka cena za obećanje samo privremenog poboljšanja prirodnih znakova starenja. Takođe, imajući u vidu ove neželjene efekte, njegovo odobrenje od strane FDA jasno prkosi najosnovnijem medicinskom etičkom principu, prihvaćenom od njegovog Hipokratovog početka na Zapadu, naime, „prvo, ne naškoditi“.

Bez sumnje, njegova sve veća popularnost, podstaknuta širokim usvajanjem od strane poznatih ličnosti, doprinosi minimiziranju zabrinutosti za bezbednost.

Situaciji ne pomaže ni to što mejnstrim tabloidi poput Tajm Magazina nekritički hvale njegove prednosti, kao što je naslovni članak iz januara 2017. na temu „Kako je botoks postao lek koji može da leči sve“, tvrdeći da može da leči 800 različitih stanja.

HAARP: Skriveno Oružje koje Kontroliše Vreme i Izaziva Katastrofe? https://t.co/DBRFOtL4zf

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 24, 2024

Uz ovu vrstu besplatnog oglašavanja, nije ni čudo što se globalna prodaja botoksa kreće oko cifre od tri milijarde godišnje. Ali sa sve većom popularnošću navodne kozmetičke intervencije čiji je mehanizam delovanja uništavanje nerava, neophodno je da rasvetlimo neželjene, štetne efekte ovog farmaceutskog proizvoda.

Ispitana je nedovoljno prijavljena toksičnost botoksa

Na strogo fizičkom nivou delovanja, sada je poznato da botulinum toksin može brzo da putuje izvan mesta injekcije direktno do centralnog nervnog sistema. Science Daily je nedavno izvestio o ovom otkriću: Botoks čini uznemirujuće putovanje u naš nervni sistem: „Novo istraživanje bi moglo da namršti čak i lica koja su bila najjače botoksirana, a naučnici otkrivaju kako neki od moćnih toksina koji se koriste za estetsku hirurgiju beže u centralni nervni sistem.”

Zagovornici botoksa tvrde da je količina primenjenog botulinum toksina suviše mala da bi izazvala zabrinutost za bezbednost. Ali marginu greške kada je u pitanju bezbednost je izuzetno teško odrediti sa botulinum toksinom jer je to najmoćnija neurotoksična poznata supstanca. U stvari, potrebno je samo 75 milijarditih dela grama (75ng) da bi se ubila osoba teška 75kg. Procenjeno je da bi samo 1 kilogram bio dovoljan da ubije celokupnu ljudsku populaciju. Različiti ljudi imaju različite stepene podložnosti botulinum toksinu, što dodatno otežava primenu modela koji odgovara svim toksikološkim rizicima na njega.

Zaista, retki, ali ipak katastrofalni neželjeni efekti na centralni nervni sistem prijavljeni su širom sveta. Pitanje je privuklo nacionalnu pažnju 2007. godine kada je Allerganu naloženo da plati jednom čoveku iz Virdžinije 212 miliona dolara od štete koju je prouzrokovao njihov proizvod. U januaru 2008. godine, Public Citizen, koji predstavlja 100.000 potrošača širom sveta, podneo je peticiju FDA pod naslovom „Peticija kojom se zahtevaju regulatorne mere u vezi sa širenjem botulinum toksina (Botox, Miobloc) na druge delove tela“, tražeći od FDA da odmah zahtevaju od proizvođača botulinuma Allergan i Solstice Neurosciences da izdaju pisma upozorenja lekarima u vezi sa svim formulacijama koje sadrže botulinum. Godinu dana kasnije, FDA je odobrila njihovu peticiju i zahtevala od proizvođača da stave sledeće upozorenje o „crnoj kutiji“ na svoje proizvode:

Iako je ovo upozorenje potrošača napredak u pravom smeru, ono se ne bavi onim što bi mogao biti daleko suptilniji, ali rašireni problem psiholoških, emocionalnih, pa čak i duhovnih neželjenih efekata izazvanih botoksom.

Proizvođač preporučuje ubrizgavanje ovog toksina direktno u mišić Procerus, koji se nalazi unutar neurobiološkog lokusa „trećeg oka“. Da li bi ovo moglo učiniti više od paralize nerva/mišića u toj oblasti i uticati na spoznaju, emocije i intuciju?

U kineskoj akupunkturi ova tačka je poznata kao Jin Tang ili „Dvorana utisaka“ i poznata je kao „izvanredna tačka“, tj. stoji samostalno tako što nije deo nekog određenog meridijana, a ponekad se tumači kao povezana sa intuicijom i unutrašnjim vizijama.

Uzmite u obzir ono što smo tek nedavno saznali o fluoridnom aditivu „vode“, koji je povezan sa pojačanom kalcifikacijom epifize — neurobiološkog lokusa „trećeg oka“ — i koji može da umrtvi našu svest, koeficijent inteligencije i sposobnost da cenimo nijanse ljudskog stanja. Drugi primer je Tilenol, koji se koristi u milijardama doza godišnje, širom sveta, za koji je utvrđeno da ima duboke, štetne psihijatrijske sporedne efekte: naime, trnjenje ljudskog afekta i umrtvljujuće empatije.

Takođe, kada pogledate jasno dismorfne slike onih koji su bili podvrgnuti proceduri, bezbroj puta, možda i nije toliko teško razmotriti da li ove injekcije utiču, ako ne i iskrivljuju um.

Možda je ovaj lokus duše impliciran višestrukim izvorima toksičnosti: dodatak vodi, fluor, povezan je sa pojačanom kalcifikacijom epifize i ima dokumentovan potencijal da smanji IQ. Drugi primer je Tilenol, koji se koristi u milijardama doza godišnje, širom sveta, za koji je utvrđeno da ima duboke, štetne psihijatrijske sporedne efekte: naime, sravnjivanje ljudskog afekta i umrtvljujuće empatije.

Osim fizičkih neželjenih efekata: Može li botoks uticati na ljudske interakcije?

Ispostavilo se da sve veći broj recenziranih, kliničkih istraživanja pokazuje kako injekcije botoksa utiču ne samo na fizičku površinu muskuloskeletnog i nervnog sistema lica, već menjaju način na koji ljudski mozak reaguje na emocionalne situacije, kao i na aspekte spoznaje i obrade i razumevanje samog jezika. Drugim rečima, šteta nanesena injekcijama botoksa direktno i možda duboko utiče i menja ljudsku svest.

Sledećih 6 studija nude kliničke dokaze koji podržavaju ovu tvrdnju:

1. Studija iz 2009. pod naslovom „Veza između povratnih informacija lica i neuronske aktivnosti unutar centralnih kola emocija – novi uvidi denervacije mrštenih mišića izazvane botulinum toksinom“, otkrila je da tretman botoksa smanjuje aktivaciju leve amigdale i njeno funkcionalno povezivanje sa mozgom matične regije uključene u autonomne manifestacije emocionalnih stanja.
2. Studija iz 2010. pod nazivom „Kozmetička upotreba botulinum toksina-A utiče na obradu emocionalnog jezika, otkriva da blokiranje izraza lica izazvano botoksom perifernom denervacijom muskulature lica selektivno ometa obradu emocionalnog jezika.
3. Studija iz 2011. pod nazivom „Otelotvorena percepcija emocija“ otkrila je da injekcije botoksa prigušuju percepciju emocija ometajući povratne informacije mišića sa lica, efektivno ometajući njihovu sposobnost empatije.
4. Studija iz 2014. pod nazivom „Paraliza mišića lica izazvana botulinum toksinom utiče na odgovore amigdale na percepciju emocionalnih izraza: preliminarni nalazi iz A-B-A dizajna,” otkrili su da botoks utiče na emocionalno iskustvo ometajući povratne signale mišića lica. Konkretno, botoks je ometao aktivnost amigdale, deo limbičkog sistema mozga koji je povezan sa pamćenjem, instinktom preživljavanja i emocijama uopšte.
5. Studija iz 2014. pod nazivom „Promenjena kortikalna aktivacija iz ruke nakon tretmana botulinskim toksinom na licu“, otkrila je da gubitak pokreta lica izazvan botoksom menja kortikalne krugove uključene u obradu taktilnih unosa iz ruke. Istraživači su zaključili: „Ovo sugeriše da je ograničena paraliza mišića lica izazvana tokom kozmetičkih intervencija dizajniranih da izglade linije i bore na licu dovoljna da promeni kortikalni proces taktilnih unosa iz ruke.
6. Studija iz 2016. pod nazivom „Dublje od kože – efekat botulinum toksina-A na obradu emocija“, otkrila je da su emocionalni stimulansi prigušeni nakon upotrebe botoksa i da su postali sporiji u kategorizaciji emocionalnih izraza lica pod vremenskim pritiskom.

Implikacije ovog istraživanja su veoma zabrinjavajuće. Milioni ljudi su verovatno doživeli emocionalne i kognitivne promene od ovih injekcija, o rizicima o kojima nisu bili obavešteni, niti su na njih pristali.

Botoks menja svest ometajući povratne informacije lica

Dakle, koji je mehanizam iza gore pomenutog fenomena emocionalnog otupljivanja izazvanog botoksom i smanjene empatije? Najverovatnije objašnjenje je zasnovano na hipotezi o povratnoj sprezi lica koja kaže da povratna informacija skeletnih mišića iz izraza lica igra uzročnu ulogu u regulisanju emocionalnog iskustva i ponašanja. U stvari, Čarls Darvin je bio prvi poznat po tome da je ovo predložio:

„Slobodno izražavanje emocija pomoću spoljašnjih znakova pojačava ga. S druge strane, potiskivanje svih spoljašnjih znakova, koliko je to moguće, ublažava naše emocije.”

Ova hipoteza je prvi put pronašla ubedljivo kliničko potkrepljenje 1976. gde su učesnici imali nižu provodljivost kože i bol (subjektivne ocene) kada su skrivali bolnost šokova, u poređenju sa onima u studiji koji su otvoreno izražavali bol. Dodajte ovome šest studija iznad, i nepobitno je da efekti botoksa idu mnogo dublje od kože.

Vaše telo je vaša biografija: Budite pažljivi šta uređujete/brišete

Biologija je biografija. Korišćenje botoksa za izmenu ili brisanje fizionomskog teksta lica koji sada možemo da vidimo imaće emocionalne/kognitivne posledice koje mogu uticati na percepciju i ponašanje. Možda treba da se setimo da iako su danas bore postale medikalizovani znaci patologije protiv kojih se široko primenjuju tretmani za uništavanje nerava koje je odobrila FDA, one su takođe znaci karaktera i možda mudrosti, koji odražavaju drugu vrstu lepote – duše. Kao što je Klarens Dej jednom rekao,

„Starost ne bi trebalo da se briše, već bi trebalo da nauči svet da se divi borama kao urezima iskustva i čvrstoj liniji karaktera.

U tom smislu, veštačka „mladost“ koju proizvodi Botoks je daleko od lepe.

Nulta Tačka/VigilantFox