mRNA vakcine protiv COVID-a mogu se „sistemski širiti“ na placentu i novorođenčad kod žena vakcinisanih tokom trudnoće
Novi izveštaj sugeriše da mRNA vakcine ne ostaje na mestu injekcije nakon vakcinacije, već se mogu „sistemski širiti“ na placentu i krv iz pupčane vrpce beba čije su majke vakcinisane tokom trudnoće.
U recenziranom radu prihvaćenom za objavljivanje u American Journal of Obstetrics and Ginecology, istraživači su predstavili dva slučaja koji po prvi put pokazuju sposobnost vakcine protiv COVID-19 da prodre kroz fetalno-placentarnu barijeru i dospe u unutrašnjost materice. Pored toga, istraživači su otkrili šiljasti protein u placentnom tkivu, što ukazuje na bioaktivnost mRNK u dolasku do placente.
Istraživači su vakcinisali dve trudnice mRNK vakcinama neposredno pre porođaja kako bi utvrdili da li je mRNA u vakcinama protiv COVID-19 stigla do placente ili fetusa nakon vakcinacije majke.
„Primarni cilj studije bio je da se ispitaju praznine u znanju koje okružuju mRNA terapije tokom trudnoće, koristeći vakcinu protiv COVID-19 kao osnovu za budući razvoj terapije mRNK, s obzirom na njenu utvrđenu upotrebu“, dopisni autor studije, dr Nazeeh Hanna, neonatolog, rekao je za The Epoch Times putem e-pošte.
Istraživači pronalaze mRNA vakcine u uzorcima
Prvi pacijent, „Pacijent 1“, bila je 34-godišnja žena u 38. nedelji i četiri dana trudnoće koja je primila dve doze vakcine Pfizer i dva bustera – jedan Pfizer i jedan Moderna. Moderna buster doza je primenjena dva dana pre porođaja zdrave bebe carskim rezom.
Drugi pacijent, „Pacijent 2“, bila je 33-godišnja žena u 40. nedelji trudnoće. Dobila je dve doze vakcine Pfizer. Poslednja doza je data 10 dana pre vaginalnog porođaja zdrave bebe.
Prema članku, istraživači su otkrili mRNA vakcinu koja se može detektovati u obe testirane placente. Lokalizacija mRNK vakcine bila je uglavnom u stromi resica – sloju vezivnog tkiva koji podržava fetalne kapilare i vilozni trofoblast. Vilozni trofoblast, primarna barijera između tkiva majke i fetusa, podržava razmenu hranljivih materija između majke i njenog fetusa.
Istraživači su takođe otkrili „izrazito visok signal“ mRNK vakcine u placentnom decidualnom tkivu pacijenta 1, koji je primio četiri doze vakcine. Decidua je specijalizovani sloj endometrijuma koji čini osnovu posteljice.
Takođe je otkrivena ekspresija proteina šiljaka — ali samo u placenti pacijenta 2. Međutim, mRNA vakcina je otkrivena u uzorcima pupčane vrpce i krvi majke 1 pacijenta, koji nisu bili dostupni za drugog pacijenta.
Autori su rekli da ekspresija šiljastog proteina u placenti drugog pacijenta, ali ne i kod prvog, sugeriše da je potrebno više od dva dana nakon vakcinacije da bi mRNA stigla do placente i bila prevedena u šiljasti protein, koji se zatim eksprimira u placentno tkivo.
Konačno, istraživači su otkrili da integritet mRNK vakcine varira u različitim uzorcima – sposobnost vakcine da aktivira imuni odgovor se oslanja na potpuno netaknutu mRNK. Prema nalazima, mRNA vakcina je bila u velikoj meri fragmentovana u krvi pupčanika, a manje u placenti. U placentama, 23 procenta i 42 procenta početnog integriteta zadržano je kod pacijenata 1 i 2, respektivno. U krvi majke pacijenta 1, mRNA vakcine je imala visok nivo integriteta od 85 procenata. Integritet se smanjio na 13 procenata u krvi pupčanika, što ukazuje na ograničenu bioaktivnost.
Vakcinisani protiv Covid-a sa mRNA vakcinama emituju čudan fluorescentni sjaj pod UV svetlom https://t.co/fw5vYGqLbW
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 21, 2024
Vakcine protiv COVID-19 iRNK koriste lipidne nanočestice (LNP) za isporuku mRNK. „Nalazi sugerišu da su lipidne nanočestice (LNP) sposobne da stignu do placente i oslobode mRNK unutar ćelija placente, gde se zatim prevodi u šiljak (S) protein. Međutim, kada mRNK stigne do fetusa, ona više nije inkapsulirana u LNP-ovima, što dovodi do njene degradacije (samo 13% mRNK je netaknuto u fetalnoj cirkulaciji)“, rekla je dr Hana za Epoch Times.
Dr Hana je primetila da autori nedavno objavljenog rada nisu procenili implikacije prolazne ekspresije proteina šiljaka u placenti ili efekte degradirane iRNK na fetus.
Dr Christiane Northrup, akušer-ginekolog, je član savetodavnog odbora MyCycleStory. Ona je rekla The Epoch Times-u u mejlu da grupa proučava ovu vrstu stvari od uvođenja vakcine 2021. „Nema nikakve sumnje da su sastojci ’vakcine’ Covid 19 prisutni u placenti i u celom telu.
„Takođe su postojali VAERS [Sistem za izveštavanje o neželjenim događajima vakcine] izveštaji o novorođenčadi koja umiru od trombocitopenije (niski broj trombocita) nakon vakcinacije majke, kao i dokazi da su bebe imale srčani udar u materici nakon vakcinacije majke. Ništa od ovoga nije nova informacija. Jednostavno je široko i sistematski cenzurisano“, dodala je ona.
Dr Dan McDier, akušer-ginekolog, rekao je Epoch Times-u u mejlu da nije iznenađen „otkrićem dokaza mRNA iz injekcija SARS CoV-2 i/ili SARS CoV-2 šiljastog proteina prisutnog u fetalnoj pupčanici krvi i u placentnom tkivu.”
„Za mene je preporuka davanja ovog leka trudnicama bila jedna od najneodgovornijih radnji u istoriji moderne medicine. Toliko sam razočaran što su subjekti zaduženi za misiju zaštite javnog zdravlja (FDA) i zdravlja žena (ACOG) bili nemarni u svojim dužnostima jer mi je trebalo samo 15 minuta onlajn istraživanja da utvrdim da će ove lipidne nanočestice proći placentu i inficirati fetus“, rekao je dr Mekdajer.
Dr Džejms Torp, sertifikovani akušer-ginekolog i lekar za medicinu majke i fetusa, rekao je za Epoch Times putem e-pošte da rad pokazuje da mRNA iz Pfizer i Moderna vakcina može da prođe kroz placentu u fetalnu krv koja ulazi u tkivo posteljice.
„Ovi autori su primetili „izrazito visok signal“ u deciduu, što je sluznica materice. Ova koncentrisana mRNA u decidualnim tkivima biće prevedena u visoke koncentracije šiljastog proteina, što će verovatno doprineti bezbrojnim razornim efektima na ljudsku reproduktivnu funkciju – ne samo ozbiljnim abnormalnostima menstrualnog ciklusa, već i neplodnosti, komplikacijama višestruke trudnoće i teškom krvarenju u trudnoći i u postporođajnom periodu“, rekao je dr Torp.
Dr Torp je dodao da uprkos njihovim „užasnim” nalazima, autori i dalje zaključuju da njihovi dokazi „u velikoj meri podržavaju” efikasnost vakcine protiv COVID-19 u ublažavanju morbiditeta i mortaliteta od COVID-19 kod trudnica i žena koje nisu trudne.
Inicijalna klinička ispitivanja isključila su trudnice, ali studije sugerišu biodistribuciju mRNA
Inicijalna klinička ispitivanja mRNK vakcina protiv COVID-19 isključila su trudnice, tako da nije bilo podataka o biodistribuciji mRNK u vakcinama protiv COVID-19 i njenoj sposobnosti da dođe do placente ili fetusa nakon vakcinacije majke. Međutim, izveštaji o proceni koje su Evropskoj agenciji za lekove dostavili Pfizer i Moderna pokazuju da se mRNA distribuira u različita tkiva, uključujući jetru, nadbubrežne žlezde, slezinu i jajnike u studijama na životinjama.
Studija na životinjama koju su citirali autori rada pokazuje da su lipidne nanočestice sličnog sastava u drugim injekcijama mRNK isporučivale funkcionalnu mRNA u placentu i druge organe fetusa.
Dve prethodne studije istih istraživača na ljudima su procenile da li je mRNA u vakcinama protiv COVID-19 prisutna u placenti nakon vakcinacije majke koristeći različite metode. Prva studija nije uspela da otkrije mRNK u krvi majke i pupčanika ili placentnom tkivu. Istraživači su to pripisali dugom intervalu između vakcinacije i isporuke i metodologiji korišćenoj u studiji. Druga studija koja je koristila poboljšanu osetljivost za otkrivanje mRNK takođe nije otkrila mRNK vakcine. Međutim, autori su ovo pripisali sondi koja je ciljala gen SARS-CoV-2, a ne sekvencu mRNK vakcine.
U trenutnoj studiji, autori su koristili osetljiviji i robusniji pristup koji im je omogućio precizniju kvantifikaciju mRNK vakcine za superiornu tačnost i sondu koja je eksplicitno skrojena za mRNK vakcine, obezbeđujući pouzdaniju detekciju.
„Rad na životinjama jasno pokazuje distribuciju lipidnih nanočestica na nekoliko organa, uključujući jetru, nadbubrežne žlezde, slezinu i jajnike. Dakle, dostizanje placente nije bilo iznenađujuće. Ranije smo objavili da se mRNA vakcine može distribuirati u majčino mleko. Dr Hana je to saopštila za The Epoch Times.
„Katastrofalno na nekoliko nivoa“
Dr Mekdajer je rekao da bi sposobnost lipidnih nanočestica da pređu placentu i inficiraju fetus mogla da bude „katastrofalna na nekoliko nivoa“, utičući na imuni sistem fetusa u razvoju.
„Zamislite ovo: imuni sistem fetusa rano ‘uči’ izgled ‘ja’ tako što prepoznaje molekule, MHC (Glavni kompleksi histokompatibilnosti), na površini svih naših ćelija. Ovaj izgled „ja“ je sasvim sigurno poremećen pojavom šiljastog proteina na površini ovih ćelija (ćelijske membrane) izazvanog „vakcinama“, rekao je on za Epoch Times.
„Pored toga, fragmenti šiljastog proteina će se takođe verovatno pojaviti u MHC-ima na površini ćelija. Ovo uzrokuje blagu unakaženost ovih MHC-a što će verovatno uticati na sposobnost imunog sistema da prepozna „sebe“, dodao je on.
Dr Mekdajer je rekao da je siguran da će narušavanje ćelijske homeostaze ometanjem fetalnih ćelija da proizvode strane proteine, kao što je šiljasti protein, umesto proteina neophodnih za fetus u razvoju, imati štetne nepoznate posledice. On veruje da to objašnjava zašto je jedan od njegovih kolega, pedijatrijski neurohirurg, video nekoliko nerođenih beba koje su imale moždani udar, događaj za koji kaže da nikada do sada nije video u svojoj karijeri.
„Znamo da šiljak [protein] inicira formiranje ugrušaka, što može dovesti do moždanog udara“, rekao je dr Mekdajer. „Ovo je sve tako tužno jer je bilo potpuno neizbežno da postoje normalni, istorijski pristupi predostrožnosti.
Dr Hana veruje da uvođenje mRNA u fetus može predstavljati potencijalno verovatne rizike, ali takođe može doneti biološki uverljive koristi. „Potencijal intervencija zasnovanih na mRNA u rešavanju zdravstvenih problema majke i fetusa je dubok. Takvi uvidi bi mogli značajno unaprediti izradu sigurnijih i efikasnijih terapija zasnovanih na mRNA tokom trudnoće“, rekao je on.
