Muškost kao egzistencijalna opasnost za društvo: Australijski premijer formira ministarstvo zaduženo za ‘promenu ponašanja muškaraca’
Razvoj totalitarnih vlada uvek se poklapa sa sveobuhvatnim naporima da se uvede socijalni inženjering stanovništva da se pridržava manje buntovnog ponašanja. Konkretne grupe koje predstavljaju pretnju režimu se obično identifikuju i ciljaju propagandom ili indoktrinacijom. U tandemu, ostatak stanovništva je takođe uslovljen da se plaši tih grupa i tretira ih sa sumnjom. Na ovaj način elite establišmenta oblikuju pokorniju javnost u štit koji je štiti od revolucionara koji bi ih mogli svrgnuti sa trona.
Ali šta se dešava kada društveni inženjeri žele da stvore tiraniju na globalnom nivou? Lista mogućih pobunjenika raste eksponencijalno, a napori da se svi kontrolišu ili demonizuju postaju daleko složeniji. Kako elite da pojednostave svoju agendu i efikasnije potisnu javnost?
Jedini odgovor je da se napadne i osakati najveća grupa stanovništva koja će im najverovatnije stvarati probleme u budućnosti. Koja monolitna grupa ima veću verovatnoću da će se boriti protiv sistema? Očigledno, odgovor su muškarci. Stoga, ovaj novi globalni režim nastoji da potkopa i sabotira muškarce, označavajući muškost kao egzistencijalnu opasnost za društvo, poput nuklearnog oružja ili globalnog zagrevanja.
Poslednjih godina Australija je bila na čelu mnogih autoritarnih eksperimenata. Njihova ogromna kršenja građanskih sloboda tokom Covid histerije bila su zapanjujuća. Možda je još gore bilo potpuno preuzimanje DEI-ja u okviru australijske vlade zajedno sa najezdom radikalnog feminizma. Australija je, čini se, skoro izgubljena u noćnoj mori „woke“ religije.
Zato uopšte ne čudi što je premijer australijske države Viktorije stvorio novo ministarstvo čiji je zadatak da menja, a možda čak i kontroliše muškarce.
Jacinta Allan je ovog meseca objavila da će državni poslanik Tim Ričardson služiti kao inauguracioni parlamentarni sekretar za promenu ponašanja muškaraca – prva pozicija te vrste u zemlji. Imenovanje je bilo odgovor na premijera Entonija Albanezea koji je rodno zasnovano nasilje nazvao „nacionalnom krizom“ i obećao veće akcije vlade. Prvo, Australija je okrivila oružje za nasilne zločine; sada okrivljuju muškarce uopšte.
Mejnstrim mediji tvrde da su novi napori odgovor na „krizu seksističkog nasilja nad ženama“. Problem je što podaci to ne podržavaju. Bolnički dosijei o napadima i ubistvima u Australiji pokazuju stabilan pad među muškarcima i ženama u poslednje dve decenije, a takođe pokazuju da je veća verovatnoća da će se muškarci suočiti sa viktimizacijom u poređenju sa ženama.
Velika tužba protiv FAJZERA zbog prikrivanja nuspojava njihove vakcine protiv COVID-a https://t.co/1XTS2avteS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 18, 2024
Naravno, sve zavisi od toga kako vlast definiše „seksističko nasilje“. Da li ovo uključuje suprotne ideje ili zle reči? Ne zaboravimo da za naprednjake reči mogu biti isto što i nasilje. Zanimljivo, Tim Ričardson je sugerisao da će se njegova uloga fokusirati prvenstveno na internet i kako on „utiče na stavove muškaraca prema ženama“. Drugim rečima, vlada verovatno želi da kontroliše govor na internetu kako bi sprečila „toksično“ muško ponašanje.
Nije posao „svih ljudi“ da preuzmu odgovornost za zločine male grupe. Nije posao vlade da oblikuje ponašanje građana.
Sve zapadne nacije su bile uključene u kampanju demonizacije muškaraca u ovom ili onom obliku, koristeći feminizam trećeg talasa kao sredstvo. Australija jednostavno deluje kao beta test za slične programe koji će se sprovoditi u drugim zemljama.
Upotreba feminizma je neophodna za izmišljanje obrazloženja; oni ne mogu samo da napadaju muškarce jer su muškarci ili da napadaju muškarce jer su potencijalno buntovni protiv autoritarne vlasti, mora postojati „žrtva“ kojoj je potrebna zaštita kako bi napad na muškarce izgledao opravdan. Oni koji brane muškost su stoga optuženi da ugrožavaju bezbednost žena.
Drugim rečima, totalitarci postaju „dobri momci“ jer im je navodno u srcu najbolji interes žena. A pošto su muškarci svuda, totalitaristi takođe moraju da budu svuda kako bi mogli da drže tu zastrašujuću muškost podalje. Globalni režim odjednom postaje svet; dragoceni branilac bezbednosti žena.
Naravno, ništa od ovoga nije tačno. Opsednutost establišmenta kultom transseksualizma je dokaz za to. Njihovo insistiranje da žene nisu ništa drugo do „društveni konstrukt“ koji se može zameniti mentalno bolesnim muškarcima sa perikama i šminkom ostavlja malo sumnje da je ženstvenost ciljana gotovo jednako kao i muškost. Ali hiperfokus na muškarce je logičan ako se prihvati mogućnost da je cilj ovih programa da oslabe zapadna društva do te mere da ih je lako osvojiti. Na ovaj način, rat protiv muževnih muškaraca ima savršenog smisla.
