Na listi nabavke MUP-a softver koji sakuplja sve podatke o nama sa interneta?

Na listi javne nabavke Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) za 2021. godinu našao se i izvesni uređaj “Griffeye Analyze”, a kako saznajemo, u pitanju je softver koji ima mogućnost da prepoznaje i detektuje lica, ali osim toga i da na osnovu našeg lica sakupi sve podatke o nama koji se nalaze na internetu. Sem što zadire u privatnost građana, MUP ovim ide i korak dalje, a pravo pitanje je ko će se zaista naći pod lupom ovog softvera.

Kako je BIRN nedavno otkrio, u planu javnih nabavki MUP-a od 12. jula 2021. godine, za treći kvartal te godine planirana je nabavka licenci forenzičkog softvera za analizu digitalnog materijala kompanije Griffeye, koji sadrži opciju prepoznavanja lica. Nabavka još nije sprovedena, a iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a koja je svrha nabavke i na koji način će se softver koristiti ako do nabavke dođe.

„Griffeye je softver koji koristi veštačku inteligenciju i uspeva da „rudari“ velike količine podataka sa interneta da bi kreirao jedinstveni profil osobe od interesa. Ne morate više da imate analitičare u policiji koji će na internetu istraživati osobe, već taj softver sam to radi. Specifično je što radi i sa licima, sa biometrijskim podacima. Možete da ubacite nečiju sliku i uz pomoć algoritama softver prepozna ko je ta osoba, na osnovu svih informacija koje postoje na internetu o toj osobi. Sporno je to što je do sada policija morala da ima sudski nalog“, objašnjava Filip Milošević iz SHARE Fondacije i dodaje:

„Na primer, ako im treba nešto o određenoj osobi sa Fejsbuka, oni bi morali da pošalju zahtev, najčešće sa sudskim nalogom, te kompanija odluči da li će im dati podatke. Ovde se zaobilazi Zakon o prikupljanju podataka, jer ovaj softver može da ih automatski prikupi i da radi sa različitim bazama podatka što legalno što nelegalno“, kaže naš sagovornik.

Opasan za istraživačke novinare

Prošle godine je, zbog burne reakcije javnosti, povučen Nacrt o izmeni zakona o unutrašnjim poslovima, pomoću kojeg je trebalo da se omogući postavljanje kamere “Huawei”.

Reč je o kamerama koje mogu da detektuju, ali ne i da prepoznaju lica, za šta je potrebno instaliranje softvera poput pomenutog “Griffeye Analyze”. Zbog uvođenja masovnog biometrijskog nadzora, javnost i brojne organizacije su se pobunile, a zakon je povučen.

„Ovde se ne radi samo o biometrijskim podacima, to jest prepoznavanju lica, već o svim mogućim ličnim podacima koje građani o sebi imaju na internetu. Mnoge organizacije su istraživale da je proteklih godina naša Vlada pregovarala sa izraelskim kompanijama. U pitanju su najčešće dve vrste softvera – prvi su za špijunažu, to su oni koji na primer mogu da vam hakuju telefon, a drugi su za prikupljanje podataka na nelegalne načine“, objašnjava Milošević.

Iz Fondacije SHARE, koja je u više navrata ukazivala na opasnost od uvođenja masovnog biometrijskog nadzora, osvrću se na sve mogućnosti “Griffeye”.

„Griffeye nije namenjen konkretno hakovanju, već je analitički i dozvoljava da duboko zaronite u privatnost osobe. Kompanije prodaju ove softvere pod izgovorom da bi se vlade izborile sa terorizmom i kriminalom, ali najčešće se koriste za ugrožavanje političkih protivnika, istraživačkih novinara… Prošle godine je otkrivena cela afera oko softvera Pegaz, gde je otkriveno 50.000 brojeva telefona koji su bili meta softvera. To je najjači softver koji može da hakuje telefon, a tu je na primer bio i broj političara Emanuela Makrona“, objašnjavaju iz Fondacije.

Algoritmi prate aktivnost na internetu

Naime, građani tokom korišćenja mnogih aplikacija pristaju na saglasnost da određena kompanija koristi njihove podatke, ali ne pristaju da se ti podaci koriste od strane obaveštajnih službi. Zbog toga su ovakvi i slični softveri veoma problematični, jer direktno utiču na sve građane, ne samo na osobe od interesa.

„Ovo sada ne utiče samo na osobe poput aktivista i istraživačkih novinara jer dotiče same građane, što više informacija imaju o njima to će više uticati na njihove odluke, jer država sve više koristi algoritme i veštačku inteligenciju“, objašnjava Milošević.

Kako tvrdi naš sagovornik, algoritmi prate našu aktivnost na internetu, samim tim nam i predlažu određene stvari. Ipak, situacija može da izmakne kontroli i da građani dožive probleme zbog njihovih privatnih pretraga.

„Najintruzivnija stvar je svakako brz, jednostavan i potpuni uvid u život svakog pojedinca. Ovakvi alati kreiraju vrlo detaljne profile pojedinaca ukrštajući apsolutno sve njihove postojeće digitalne informacije. To mogu biti informacije koje poseduje država, a policija može da dobije pristup (saobraćaj, kamere, finansijski sistem, zdravstveni, socijalni…), upotpunjene podacima koje građani kao digitalni trag ostavljaju korišćenjem uređaja i interneta (internet pretrage, posećeni sajtovi, korišćene aplikacije, profili na društvenim mrežama, istorija kupovine, kretanja, interakcija sa drugim ljudima…)“, istakao je Milošević.

MARIO ZNA i DAMNJAN KNEŽEVIĆ- UDARNO- Evo šta će se desiti ukoliko Vučić uvede SANKCIJE RUSIJI

Nulta Tačka/Agencije