Na Novom Zelandu veštačko meso ne mora da bude označeno na rafovima – Ljudi neće ni znati šta jedu
Vlada Novog Zelanda ukinula je dugogodišnje zakone o bezbednosti hrane koji su zahtevali da genetski modifikovana i netradicionalna hrana bude označena kao takva kako bi potrošači mogli doneti informisanu odluku o tome šta jedu.
Promena zakona znači da će se GMO mesni proizvodi Billa Gejtsa, uzgajani u laboratoriji, prodavati u supermarketima bez ikakvih oznaka ili upozorenja koja ukazuju na poreklo „mesa.“
UŽIVO! UTORAK OD 20h! PRAVO IZ AMERIKE U BUNKER! ALEKS ĐURIČIĆ PROTIV DUBOKE DRŽAVE
Premijer Novog Zelanda Chris Luxon pridružio se ministarki nauke i tehnologije Judith Collins kako bi najavili novi zakon u veseloj objavi na društvenim mrežama, punoj dobrodušnosti i smeha, koja je osmišljena da prikrije zlokobne namere. Pogledajte:
Prema izveštaju Hatcharda, prema njihovom optimističnom prikazu, deregulacija biotehnologije omogućiće neverovatnim naučnicima da ublaže klimatske promene, poboljšaju naše zdravlje, podstaknu našu hortikulturu i razviju našu privredu.
Collins je izjavila: „Tako je sjajno biti deo ove vlade.“
Luxon se složio, nazvavši ovaj dan „čudesnim.“
Prema njegovom mišljenju, neki zakoni formulirani 1996. godine za zaštitu potrošača nemaju smisla 2024. jer sprečavaju izuzetno pametne biotehnološke naučnike da puštaju svoje proizvode u okruženje bez prolaska kroz javnu kontrolu.
Luxon je dodao: „Pobrinućemo se da to radimo na siguran način, ne brinite o tome“ (u tom trenutku, činilo se da Luxon kanališe Jacindu Ardern).
Bilo bi lako ismevati, ali posledice su previše dalekosežne i ozbiljne za olako shvatanje.
Zakoni iz 1996. godine ne sprečavaju biotehnološke prehrambene proizvode da stignu na tržište, kao što je Luxon implicirao. Umesto toga, oni zahtevaju da sastojci modifikovani genima budu jasno označeni.
Drugim rečima, Luxon oduzima potrošačima pravo izbora, pravo da znamo šta jedemo. U bliskoj budućnosti, umesto nas će odlučivati „neverovatno pametni naučnici.“
Pored našeg prava da znamo, postoji još jedan veoma važan razlog za zakon iz 1996. godine. Reč je o „sledljivosti.“
Ako nove zamene za hranu sa genetskim modifikacijama ne budu označene, niko neće moći da otkrije da li uzrokuju bolest.
Obavezno označavanje hrane je osnovni deo našeg globalnog sistema bezbednosti hrane još od kada je prvi put uvedeno 1913. godine.
Zaobilaženje ovog principa ključna je strategija biotehnološkog marketinga, iz prostog razloga što potrošači ne žele biotehnološku hranu, a proizvođači ne žele da se suočavaju sa tužbama.
Tako nas je Luxonova vlada jednim potezom vratila u svet falsifikovanja hrane iz 19. veka. Prema njegovim rečima: „To je zaista neverovatno.“