Način razmišljanja optimista povezan sa lošim donošenjem odluka
Iako je pozitivan način razmišljanja često povezan sa uspehom, nova studija sugeriše da optimizam često dovodi do lošeg donošenja odluka, posebno kada su u pitanju finansije.
Studija, koju je sproveo Univerzitet Bat u Velikoj Britaniji i objavljena u Biltenu o ličnosti i socijalnoj psihologiji, nastojala je da utvrdi da li ljudi sa optimističnim načinom razmišljanja imaju lošiju spoznaju u donošenju odluka od ljudi koji nisu optimisti. Istraživači su otkrili da ljudi sa nižim kognitivnim funkcijama imaju tendenciju da budu optimističniji, što ih je dovelo do loših finansijskih odluka.
Objašnjeni nalazi studije
Studija je ispitala više od 36.000 pojedinaca i otkrila da ljudi sa realističnim očekivanjima i procesima planiranja imaju tendenciju da donose mudrije odluke od ljudi sa optimističnijim načinom razmišljanja.
Istraživači su otkrili da su ljudi sa najvećom kognitivnom sposobnošću za 22 posto verovatnije bili realisti (ili pesimisti) kada je u pitanju finansijsko planiranje. Oni su takođe imali smanjenje optimističnih tendencija za 34,8 odsto u poređenju sa osobama sa nižim kognitivnim sposobnostima. Kognitivna sposobnost je merena na osnovu različitih kognitivnih veština, uključujući verbalnu tečnost, numeričko rezonovanje i pamćenje. Rezultati sugerišu da pristrasnost optimizma dovodi do toga da ljudi očekuju nerealno pozitivne ishode u životnim odlukama, posebno u pogledu njihovih finansija.
„Pristrasnost optimizma može dovesti do toga da ljudi ne razmišljaju o posledicama svojih finansijskih odluka kada misle da će sve imati pozitivan ishod ili ishod koji očekuju“, rekla je Aura De Los Santos, klinički psiholog, za Epoch Times u mejlu. „Visoka kognitivna sposobnost povezana je sa višim nivoom realizma jer ljudi razumeju da donošenje planiranih odluka i razmišljanje da će postojati samo jedan ishod nije baš verovatno.
Šta je pristrasnost optimizma?
Pristrasnost optimizma je razlika između očekivanja osobe i ishoda. Oko 80 posto ljudi ima pristrasnost prema optimizmu – tako da se čini da je to sastavni deo ljudske prirode.
Džon Podesta, čiji je prijatelj uhvaćen kako siluje bebe, imenovan za Bajdenovog novog klimatskog izaslanika https://t.co/YxGUaxV7v4
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 1, 2024
Pristrasnost optimizma može imati i pozitivne i negativne efekte. Prvo, optimizam može biti koristan za fizičko zdravlje jer je jedna studija objavila da je 14 procenata manja verovatnoća da će optimisti umreti pre 65. godine i 30 procenata manja verovatnoća da će umreti od srčanog zastoja. Optimizam takođe smanjuje stres i anksioznost, što može imati pozitivne dugoročne efekte na nečije zdravlje.
„Pozitivizam je takođe odraz zdravog ili pozitivnog pogleda koji može podići raspoloženje kada ljudi prolaze kroz teške situacije, gde su u mogućnosti da vide drugu stranu medalje“, objasnila je gospođa De Los Santos.
S druge strane, preterani optimizam može da navede ljude da donose odluke koje mogu prouzrokovati štetu u budućnosti, uključujući rizične finansijske odluke, nezaštićeni seks, upotrebu supstanci, itd. Reakcija naknadnih posledica može imati značajnu ličnu cenu.
„Ljudi sa optimizmom mogu biti veoma uvereni u svoje sposobnosti, posebno u finansijske odluke koje donose, ne shvatajući da mogu imati slabosti u tome što ne znaju poteze koje čine“, potvrdila je gospođa De Los Santos. „Preterano samopouzdanje je korisno za samopoštovanje, ali takođe može dovesti do neuspeha.”
Kako preveliki optimizam dovodi do niske spoznaje?
Optimizam urođeno dovodi do toga da ljudi preuzmu rizik bez pravilnog razmatranja posledica. Preterani optimisti takođe mogu da veruju da će na kraju sve ispasti dobro, iako ne rade ono što je potrebno da bi se postigao taj ishod.
Ljudi sa realističnijim ili pesimističnijim načinom razmišljanja imaju tendenciju da donose mudrije odluke i pokazuju bolje rasuđivanje u poređenju sa optimistima, što sugeriše da je niska kognitivna sposobnost osnovni uzrok preterano optimističnog načina razmišljanja.
„Previše pozitivan način razmišljanja može negativno uticati na ljudska bića jer možda nisu spremni da se nose sa rezultatima drugačijim od onih koje očekuju. Njihov kapacitet prilagođavanja bio bi manji jer nisu razmišljali o drugim scenarijima“, objasnila je gospođa De Los Santos. „Niska kognitivna sposobnost može biti povezana sa nesposobnošću ljudi da shvate da ne donose dobre odluke. Verovatno je da postoji bliska veza između ekstremne pozitivnosti i nekompetentnosti.”
Da li je realizam najbolji put?
Fokusiranje na realistično razmišljanje znači da dajete prioritet stvarnosti, a samim tim i najrealističnijim ishodima. Neka istraživanja sugerišu da ljudi sa realističnijim očekivanjima (ni preterano pozitivnim ni preterano negativnim) obično imaju bolje opšte blagostanje. Uopšteno govoreći, daleko je veća verovatnoća da će odluke koje se zasnivaju na netačnim, previše dramatičnim uverenjima doneti lošije rezultate u poređenju sa racionalnim očekivanjima.
„U svom iskustvu kao psiholog, videla sam koliko je visoka spoznaja povezana sa sposobnošću razmišljanja kroz različite scenarije, razmatranja finansijskih dobitaka i gubitaka, gde ljudsko biće razume svoje mogućnosti i dokle ide“, gospođa De Los Santos je objasnila. „Precenjivanje njihovih sposobnosti može biti način da se ojača njihovo samopoštovanje, ali u isto vreme može naštetiti finansijskom aspektu jer se odluke donose bez uzimanja u obzir uticaja koji mogu imati.
