Naglo globalno zagrevanje nije uočljivo statistički, otkriva nova studija
S obzirom na rekordne toplotne talase širom sveta poslednjih godina, međunarodni tim istraživača predvođen naučnicima sa UC Santa Cruz istražio je da li se stopa globalnog zagrevanja značajno povećala ili „naglo povećala“ tokom poslednjih pola veka po statistički uočljivim stopama.
Nova studija, objavljena 14. oktobra u časopisu Nature Communications Earth & Environment, potvrđuje širok konsenzus da planeta postaje toplija, ali statistički stabilnom stopom – ne dovoljno velikom brzinom koja bi se statistički mogla definisati kao nalet.
Poslednjih godina zabeležene su rekordne temperature i toplotni talasi na globalnom nivou: podaci pokazuju da je 2023. bila najtoplija godina od kada su globalni rekordi počeli 1850. godine — sa velikom razlikom — i da se 10 najtoplijih godina u istorijskom zapisu dogodilo u poslednjoj deceniji (2014-2023).
Ove rekordne temperature podstakle su diskusiju i debatu o tome da li je stopa globalnog zagrevanja porasla, a neki tvrde da se ubrzalo u poslednjih 15 godina. Međutim, nalazi tima pokazuju nedostatak statističkih dokaza za povećanu stopu zagrevanja koja bi se mogla definisati kao porast.
Globalna šizofrenija, trguje se ljudskim dušama | Stefan Gajić | Mario Zna, 298 Uživo
„Nedavno smo imali ove rekordne temperature. Ali to nije nužno u suprotnosti sa stalnim povećanjem globalnog zagrevanja“, rekla je vodeći autor Claudie Beaulieu, profesor nauka o okeanu na UC Santa Cruz. „Naravno, još uvek je moguće ubrzanje, ali otkrili smo da je veličina ubrzanja ili statistički premala, ili još nema dovoljno podataka da bi se to pouzdano otkrilo.
Definisanje i otkrivanje „naleta“
Istraživački tim je izvršio rigoroznu analizu skupova proseka globalne površinske temperature iz četiri glavne agencije koje prate prosečnu temperaturu Zemljine površine, uključujući NASA-u i Nacionalnu asocijaciju za okeane i atmosferu (NOAA) — koja datira još od 1850. godine. Zemljina temperatura je porasla za 0,11 stepeni Farenhajta po deceniji, prema NOAA.
Konkretno, studija je analizirala „globalnu srednju temperaturu površine“ (GMST), koja se naširoko proučava za praćenje klimatskih promena, ali je takođe predstavila neke izazove: GMST ima tendenciju da raste tokom vremena zbog pritisaka izazvanih ljudskim faktorom, i fluktuira tako toliko dugo -terminalni trend zbog prirodnih fenomena—kao što su velike vulkanske erupcije i južna oscilacija El Ninjo—koji utiču na globalne temperature. Stoga je razlika između te prirodne varijabilnosti i stvarnih osnovnih promena u tempu zagrevanja statistički izazov, priznao je tim.
Svetski naučnici upozoravaju: GEOINŽENJERING je zločin protiv ČOVEČNOSTI https://t.co/9ERW5jS4hr
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 13, 2024
Njihova analiza je smatrala da je povećani talas zagrevanja statistički uočljiv ako je premašio i održao nivo iznad tih privremenih fluktuacija tokom dužeg vremenskog perioda. Zamislite temperaturne zapise ucrtane na grafikonu: mala promena nagiba bi zahtevala više vremena da se otkrije kao značajna, dok bi velika promena bila očigledna brže.
Nakon uzimanja u obzir kratkoročnih prosečnih temperaturnih fluktuacija — koje mogu da prikriju dugoročne trendove i stvaraju privid usporavanja i naleta zagrevanja — i koristeći niz statističkih metoda, tim je odredio nivo povećanog zagrevanja koji bi bio potreban za dati broj godina da bi se otkrili skokovi.
Na primer, identifikovali su da bi za 2012. stopa zagrevanja morala da se poveća za najmanje 55% pre nego što bi se njena putanja mogla statistički otkriti 2024. godine — i da se stoga može nazvati „naletom“. U drugom primeru, oni pokazuju da bi promena stope zagrevanja od oko 35% u 2010. godini postala statistički uočljiva do 2035. godine.
Još uvek nije otkriven nedavni skok
Tim, koji je uključivao istraživače u Velikoj Britaniji, primenio je taj prag u svojoj statističkoj analizi novijih zapisa koji datiraju iz 1970-ih da bi videli da li su temperaturni trendovi prešli taj prag, i otkrio da nijedan nije. „Naša zabrinutost zbog trenutne diskusije oko prisustva ’naleta’ je da nije bilo rigoroznog statističkog tretmana ili dokaza“, rekla je koautorka studije Rebeka Kilik, profesorka statistike na Univerzitetu Lankaster. „Odlučili smo da se pozabavimo ovim, koristeći sve uobičajeno korišćene statističke pristupe i upoređujući njihove rezultate.
Njihova studija takođe pruža minimalne procente za statističku detektabilnost u godinama koje dolaze, do 2040.
„Pored naših rezultata, naučnicima dajemo referentnu vrednost, minimalni prag koji mora biti prekoračen pre nego što se promena može otkriti“, objasnila je Kilik. „Nadamo se da će ovo pomoći u dodavanju strogosti budućim diskusijama o potencijalnim skokovima ili prekidima.
Iako njihovi nalazi ne pokazuju statističke dokaze da smo usred talasa zagrevanja, Beaulieu je naglasio da oni ne pobijaju realnost klimatskih promena.
„Zemlja je najtoplija što je ikada bila od početka instrumentalnog zapisa zbog ljudskih aktivnosti – i da budemo jasni, naša analiza pokazuje stalno zagrevanje“, rekao je Beaulieu. „Međutim, ako postoji ubrzanje globalnog zagrevanja, još uvek ne možemo statistički da ga otkrijemo.
„U kombinaciji sa drugim studijama koje sam nedavno uradio, a koje uključuju generalno opadanje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi i promene u broju uragana i tropskih ciklona, rad pokazuje da se klima na Zemlji menja, i to češće, promene su loše za ljude“, rekao je koautor Robert Lund, profesor i šef odseka za statistiku na UC Santa Cruz Baskin School of Engineering.
Drugi koautori u radu, „Nedavni porast globalnog zagrevanja se još ne može otkriti“, su Kolin Galager, direktor Škole matematičkih i statističkih nauka na Univerzitetu Klemson; i Ksueheng Shi, docent za statistiku na Univerzitetu Nebraska-Lincoln.
