Najdžel Faraž: Život u Velikoj Britaniji postaje potpuno nepodnošljiv
Uprkos tome što je osvojio nagradu „voditelj godine“, Najdžel Faraž je ove nedelje imao neprijatno iznenađenje.
U video obraćanju(ispod), on otkriva svoju zabrinutost zbog nedavnih događaja koji bi mogli značajno uticati na njegovu buduću karijeru, pa čak i na njegovu sposobnost da živi u Velikoj Britaniji.
Jedan od najvećih zagovornika Bregzita deli svoje iskustvo kada je velika bankarska grupa naglo zatvorila njegove bankovne račune, bez navođenja valjanog razloga.
Što je još gore, on otkriva svoje pokušaje da otvori nove račune kod nekoliko drugih banaka, koji su do sada bili neuspešni.
Faraž spekuliše o tri moguća razloga za svoju nemogućnost da obezbedi bankovni račun:
definicija EU politički izložene osobe (PEP),
predrasude korporativnih institucija, i
lažne tvrdnje poslanika u vezi sa sredstvima ruske vlade.
Ako mogu da mu to urade, da li sumnjate da ste i vi u opasnosti?
Pogledajte celo Faražovo obraćanje u nastavku:
The establishment are trying to force me out of the UK by closing my bank accounts.
I have been given no explanation or recourse as to why this is happening to me.
This is serious political persecution at the very highest level of our system.
If they can do it to me, they… pic.twitter.com/O4xQ1h79ub
— Nigel Farage (@Nigel_Farage) June 29, 2023
Kompletan transkript:
Pozdrav.
Sada biste pomislili u svetlu ovoga da bih bio prilično srećan – mislim, znate, nagrada ‘novinski prezenter godine’ je bila prilično kul i veliko hvala svim onim ljudima koji su glasali za mene.
Establišment je naravno bio zgrožen jer u svom malom londonskom balonu misle da sam neverovatno nepopularan.
Pa u Noting Hilu možda jesam, ali ne baš tako u ostatku zemlje.
Ali istina je da nisam pun radosti tokom ovog proleća.
Poslednjih nekoliko meseci živim sa nečim što bi moglo suštinski uticati na moju buduću karijeru koja bi se dalje odvijala ovde, i da li bih uopšte mogao da ostanem da živim u ovoj zemlji.
U istoj sam bankarskoj grupi od 1980. Imao sam svoje lične račune kod njih od tog datuma i svoje poslovne račune sve do 1990-ih kada sam radio u Londonu, a poslednjih godina i kod jedne podružnice ove velike bankarske grupe – jedne sa veoma prestižnim imenom.
Ali neću ih još imenovati.
Dobio sam telefonski poziv pre nekoliko meseci gde su mi rekli da „zatvaramo vaše račune“.
Pitao sam zašto – nije dat razlog. Rečeno mi je da će doći pismo koje će sve objasniti. Došlo je pismo i jednostavno se kaže da „zatvaramo vaše račune – želimo da sve završimo do datuma koji je otprilike sada“.
Nisam baš znao šta da radim što se toga tiče. Žalio sam se. Poslao sam mejl predsedniku. Jedan lakej me je nazvao i rekao da je to komercijalna odluka – u koju moram da kažem da ne verujem ni jednog trenutka.
Pa sam mislio dobro, evo dokle smo stigli, moraću da odem i nađem drugu banku.
Bio sam u šest, uh ne sedam, banaka i pitao sam ih sve da li mogu da imam lični i poslovni račun i odgovor je bio NE u svakom pojedinačnom slučaju.
Nema ničeg nepravilnog ili neobičnog u tome što radim – uplate koje ulaze i izlaze svakog meseca su prilično iste. Na svom poslovnom računu održavam prilično veliko pozitivno stanje gotovine, što je valjda sa kamatnim stopama na kojima su i prilično dobro za banku.
Pa zašto mi se ovo dešava?
Pa, jedno od objašnjenja je sledeće – Evropska unija je pre nekoliko godina unela definiciju nekoga zvanog ‘PEP’ – ‘politički eksponirana osoba’.
Ovo bi moglo da se kreće od bilo koga, od premijera do lokalnog odbornika. Mislim da je razlog za to bio, znate, ‘da li su ljudi u politici bili otvoreni za podmićivanje’, ‘da li bi strane vlade iz Ukrajine ili Kine ili bilo gde drugde mogle da upumpaju novac na, znate, račune korumpiranih političara’.
Tako da to nekako razumem i shvatam.
Ali sve je u tumačenju, zar ne – i ono što banke tvrde je da im održavanje računa za politički izloženu osobu povećava troškove poštovanja pravila.
Sada sam razgovarao sa gradskim ministrom u ovoj zemlji i postoji nada da će ova definicija EU – koja je ušla u britanski zakon – biti moderirana na neki način, to ćemo morati da vidimo.
Ali, naravno, svaka banka, bilo koja organizacija, može odlučiti da tumači ‘PEP’ i da li želi da otvori nekom račun na način koji izabere.
Koliko ja znam, mislim da niko u svetu politike nije tretiran kao ja.
Ali onda su banke koje vidite sami deo velikih korporativnih struktura u ovoj zemlji – to su organizacije koje nisu htele da dođe do Bregzita i mislim da u mom slučaju verovatno mi korporativni svet nikada neće oprostiti jer znaju da nisam uradio ono što sam uradio uz pomoć hiljada ljudi u našoj Narodnoj vojsci, što nikada ne bi uradio samo referendum da obezbedi pobedu.
Ja sam taj koji snosi krivicu.
Dakle, to je drugi mogući razlog zašto ne mogu da dobijem bankovni račun – Predrasude koje dolaze iz naših institucija.
Ali mislim da postoji i treći razlog.
Pre nekoliko meseci u Donjem domu ser Kris Brajant, predsednik Komiteta za privilegije, rekao je koristeći privilegiju parlamenta da sam dobio velike sume novca direktno od ruske vlade, i naveo je kalendarsku godinu u kojoj se to dogodilo.
Istina je da nisam dobio ni peni ni iz jednog izvora sa bilo kakvom vezom sa Rusijom. Pa ipak zato što je to rekao, postoji sumnja.
Pisao sam poslaniku, tražio sam izvinjenje, ništa nije stiglo od Ser Krisa.
Pitam se da li je to ono što mi je donelo deo problema.
Zaposlio sam vrhunsku firmu londonskih advokata. Prolazim kroz niz zahteva za pristup predmetima da saznam za šta me optužuju međunarodne agencije i banka koja želi da mi ukine račune.
Ali razmislite o tome – bez bankovnog računa vi zapravo postajete ne-osoba. Ti zapravo ne postojiš. To je kao u najgorim režimima sredine 20. veka – bili oni u Rusiji ili Nemačkoj – bukvalno postajete ne-ličnost.
I više nemate – imali ste u prošlosti – ali više zapravo nemate pravo da imate pravo na bankovni račun.
Sada postoji mogućnost da preko fintech kompanije pronađem neka sredstva za primanje i plaćanje novca – što bi moglo biti malo vraćanje u funkcionisanje. Ali to nije bankovni račun jer neću moći da zaradim nikakvu kamatu na pozitivno stanje gotovine, neću moći da pozajmim novac ako mi treba u bilo kom trenutku, ili da uzmem hipoteku ako to želim – to će mi biti potpuno uskraćeno.
Neću moći da imam debitnu karticu direktno povezanu sa mojim nalogom. Neću zaista moći da postojim i funkcionišem u modernoj Britaniji 21. veka.
Tako da ću vam reći više o ovome u vestima GB News večeras u sedam sati o tome kakva je moja odluka, ali počinjem da razmišljam da možda život u Ujedinjenom Kraljevstvu sada postaje potpuno nepodnošljiv zbog nivoa predrasuda prema meni. Izneću vam više svojih misli u sedam sati večeras na GB vestima.
