Stranka Alternativa za Nemačku (AfD) uživa rekordnu javnu podršku, pokazali su rezultati najnovije anketa sprovedenih od strane Instituta za nove društvene odgovore (INSA).
Prema poslednjoj anketi objavljenoj u utorak, AfD ima podršku od 23,5%, dok je najjači konzervativni savez, između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske stranke Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ostvario 27%. Ovaj rezultat predstavlja pad od 1,5% u odnosu na pobedu CDU/CSU na opštim izborima u Nemačkoj 23. februara.
UŽIVO! PETAK u 20h najnovija epizoda podcasta Mario Zna | Raspad sistema: Ostalo im je još malo vremena | Gost: Ivica Božić
„Ovo je najveća vrednost ikada zabeležena za AfD u INSA anketama,“ izjavio je Herman Binkert, šef INSA, za Bild.
AfD je zabeležila rast od skoro tri procentna poena u anketama od izbora, i trenutno je samo 3,5% iza CDU/CSU saveza. Sam CDU ima podršku od 21%, dok CSU, sestrinska stranka iz Bavarske, doprinosi još 7% ovom savezu, kako je primetio Binkert.
Anketa INSA obuhvatila je oko 2.004 ispitanika iz različitih društvenih grupa širom Nemačke.
Prema procenama anketara, podrška stranci može doseći čak 30,5%. Ipak, druge stranke zadržavaju veće procenjene plafone, sa CDU/CSU koja teoretski može da dostigne čak 42%, dok Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) može da osvoji do 39,5%, prema analizama INSA.
CDU/CSU je izašla kao najjača politička snaga na parlamentarnim izborima prošlog meseca, sa 28,5% osvojenih glasova, ali nije uspela da obezbedi apsolutnu većinu.
Stranka trenutno vodi pregovore o koaliciji sa SPD-om, koji je doživeo poraz na izborima, sa rekordno niskih 16,4%. Ukoliko dođe do koalicije, ove dve stranke bi u Bundestagu imale 328 mandata, što je dovoljno za većinu, budući da je za većinu potrebno 316 poslaničkih mesta.
AfD je čvrsto zauzela drugo mesto na izborima sa osvojenih 20,8% glasova – dvostruko više nego na izborima 2021. godine, kada je osvojila 10,4%. Uprkos ovom rezultatu, stranka je i dalje izopštena od strane drugih velikih političkih snaga, koje odbijaju saradnju s njom, a često je nazivaju „ekstremno desničarskom“ kako od strane zvaničnika, tako i medija.
Nulta Tačka/Mediji
