Najnovija anketa u Nemačkoj: AfD popularniji nego ikada
Stranka Alternativa za Nemačku (AfD) uživa rekordnu javnu podršku, pokazali su rezultati najnovije anketa sprovedenih od strane Instituta za nove društvene odgovore (INSA).
Prema poslednjoj anketi objavljenoj u utorak, AfD ima podršku od 23,5%, dok je najjači konzervativni savez, između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske stranke Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ostvario 27%. Ovaj rezultat predstavlja pad od 1,5% u odnosu na pobedu CDU/CSU na opštim izborima u Nemačkoj 23. februara.
UŽIVO! PETAK u 20h najnovija epizoda podcasta Mario Zna | Raspad sistema: Ostalo im je još malo vremena | Gost: Ivica Božić
„Ovo je najveća vrednost ikada zabeležena za AfD u INSA anketama,“ izjavio je Herman Binkert, šef INSA, za Bild.
AfD je zabeležila rast od skoro tri procentna poena u anketama od izbora, i trenutno je samo 3,5% iza CDU/CSU saveza. Sam CDU ima podršku od 21%, dok CSU, sestrinska stranka iz Bavarske, doprinosi još 7% ovom savezu, kako je primetio Binkert.
Anketa INSA obuhvatila je oko 2.004 ispitanika iz različitih društvenih grupa širom Nemačke.
Prema procenama anketara, podrška stranci može doseći čak 30,5%. Ipak, druge stranke zadržavaju veće procenjene plafone, sa CDU/CSU koja teoretski može da dostigne čak 42%, dok Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) može da osvoji do 39,5%, prema analizama INSA.
CDU/CSU je izašla kao najjača politička snaga na parlamentarnim izborima prošlog meseca, sa 28,5% osvojenih glasova, ali nije uspela da obezbedi apsolutnu većinu.
Stranka trenutno vodi pregovore o koaliciji sa SPD-om, koji je doživeo poraz na izborima, sa rekordno niskih 16,4%. Ukoliko dođe do koalicije, ove dve stranke bi u Bundestagu imale 328 mandata, što je dovoljno za većinu, budući da je za većinu potrebno 316 poslaničkih mesta.
AfD je čvrsto zauzela drugo mesto na izborima sa osvojenih 20,8% glasova – dvostruko više nego na izborima 2021. godine, kada je osvojila 10,4%. Uprkos ovom rezultatu, stranka je i dalje izopštena od strane drugih velikih političkih snaga, koje odbijaju saradnju s njom, a često je nazivaju „ekstremno desničarskom“ kako od strane zvaničnika, tako i medija.
Nulta Tačka/Mediji
