Мозак се никад не зауставља. Научници са Универзитета у Кембриџу открили су да се наш мозак непрестано мења, учи и прилагођава – али овај процес није равномеран током живота.
Уместо тога, мозак пролази кроз неколико јасних фаза, од којих свака има своје карактеристике, предности и изазове.
Детинство (0-9 година)
Ово је период експлозивног раста. Мозак брзо добија на величини и снази, али истовремено „чисти“ вишак неуронских веза које нису потребне. Ово омогућава да се мозак фокусира на најважније информације и да развије основне когнитивне функције.
Адолесценција и млада одрасла доб (9-32 године)
Најдинамичнија фаза у животном циклусу мозга. Мозак постаје ефикаснији, неуронске мреже се мењају да би боље обрађивале информације, а когнитивне способности достижу врхунац. Зато се каже да „тинејџерски мозак“ траје до око 30. године, што објашњава зашто су млади одрасли често креативни и флексибилни у размишљању.
Одрасла доб (32-66 година)
Период стабилности. Промене у мозгу успоравају, интелигенција и личност достижу свој „врхунац“. Иако мозак још увек функционише добро, његова ефикасност постепено слаби. Ово је фаза када већина људи доноси највеће животне одлуке и користи своје искуство.
Рано старење (66-83 године)
Мозак престаје да функционише као један уједињени систем. Почиње да се дели на независне регионе, што може подсећати на музичаре који покрећу соло пројекте. Тада почињу да се јављају први знаци деменције, као и проблеми са крвним притиском и другим здравственим изазовима.
Касно старење (83+ године)
Промене постају још израженије. Мозак је све више „расподељен“, а способности за учење и памћење су значајно смањене. Података је мање јер је тешко пронаћи здраве учеснике ове старосне групе, али резултати указују на јасну тенденцију да мозак постепено губи интегрисаност.
Ова студија показује да заправо живимо са „мозгом тинејџера“ много дуже него што смо раније мислили, а старење мозга почиње тек после 66. године, што нам даје нову перспективу на когнитивни развој и старење.
