Nalet usamljenosti jedna od najtragičnijih posledica zaključavanja

Među najpodmuklijim i najrasprostranjenijim štetama od karantina je atomizacija zajednica. Ljudi su bili praktično zatvoreni u svojim domovima nedeljama u isto vreme skoro dve godine: pretili su im hapšenjem zbog izlaska, često su bili previše uplašeni da to urade zahvaljujući vladinoj propagandi koja ledi krv.

Svaki čovek, povučen u sebe, ponaša se kao da je stranac sudbini svih ostalih. Njegova deca i njegovi dobri prijatelji za njega čine čitavu ljudsku vrstu. Što se tiče njegovih transakcija sa svojim sugrađanima, on se može mešati među njima, ali ih ne vidi; dodiruje ih, ali ih ne oseća; on postoji samo u sebi i samo za sebe. I ako pod ovim uslovima u njegovom umu ostane osećaj porodice, više ne ostaje osećaj društva.

Simptomi fragmentacije nakon zaključavanja su svuda okolo. Propast miliona prijateljstava; prazna, distopijska radna mesta, dok se milioni pretvaraju da održavaju ‘sastanke’ na Zoom-u ili Teams-u; kolaps tolikih klubova i labavih asocijacija – nestalih tokom godina kada smo svi trulili kod kuće, zalepljeni za ekrane.

Agresivnost u javnom prostoru je značajno porasla, od biciklista koji jure po trotoaru kao da pešaci više ne postoje, do bezobraznog ponašanja toliko uobičajenog među publikom koja je sada u pozorištima tokom predstava. Možda posle dve godine u samici više ne znamo kako da se ponašamo u društvu drugih.

Čini se da mnogi ljudi više vole svog kućnog ljubimca nego druga ljudska bića. Sasvim je očigledno da je ogroman porast posedovanja i obožavanja kućnih ljubimaca zamena za međuljudske odnose koji su se u velikoj meri pogoršali. Ipak, istraživanja pokazuju da je gotovo najvažniji sastojak blagostanja pravilna društvena interakcija – ne samo intimna porodica, već i prošireni krugovi poznanika. Za mnoge, ove veze su uvele tokom permafrosta blokada.

👉 Ilon Mask nakon što je nazvao Soroša zlikovcem: Reći ću šta hoću, makar izgubio sav novac https://t.co/MPDFFY44aj

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 17, 2023

Nije ni čudo što su ljudi toliko ljuti i podeljeni. Loše navike mizantropije zavladale su kada smo svi bili nasilno razdvojeni, pod lažnom iluzijom da će takve brutalne mere „zaustaviti širenje“. Dok je velika većina stanovništva bila izložena minimalnom riziku od Covida, svi smo bili zatvoreni i naterani da se osećamo usamljeno i dosadno. Razgovarajte sa ljudima sada i često je kao da postoji crna rupa tokom 2020. i 2021. U suštini, dali smo najbolji deo naših života za apsolutno ništa. Vlasti su u naletu panike ozbiljno potkopale civilizaciju, zatvorivši čitavo stanovništvo bez ikakve naučne osnove za tako neverovatno drastičan korak.

Naravno, sva ova beda niskog nivoa je nagomilana povrh očiglednije kolateralne štete od izolacije: nelečenih karcinoma i srčanih bolesti; loš nivo obrazovanja zbog zatvorenih škola; mnogo izgubljenih resursa poreskih obveznika; javni sektor u potpunom rasulu – mogle bi se ispuniti stranice sa svim nepotrebnim nevoljama izazvane nepotrebnim zaključavanjima.

Mnogi bi mogli reći da za oporavak moramo to zaboraviti i krenuti dalje. Drugi se i dalje drže fantazije da su zaključavanja bila neizbežna i efikasna. Kažem da nikada ne smemo zaboraviti užasnost zatvaranja, totalitarno uklanjanje naših osnovnih sloboda pod maskom javnog zdravlja, bezobrazno otpuštanje u vreme mnogih očiglednih, razornih šteta. Jer, nikada, nikada, dokle god smo svi živi, ne sme se ponoviti ovakva katastrofalna vladina intervencija u svakodnevni život običnih ljudi. Samo stalnim isticanjem gluposti i destruktivnosti karantina zaustavićemo čak i razmišljanje o takvim razornim merama. Bili su katastrofa neoprostivih razmera – stalni podsetnici na to su apsolutna javna dužnost.

Nulta Tačka/DailySceptic/Luke Johnson