Napad na slobodu govora u Italiji: Novinar mora da plati premijerki Đorđi Meloni 5.000 evra zbog ismevanja njene visine
Autor Jonathan Turley
Dugo sam bio kritičan prema eroziji slobode govora u Italiji i drugim zapadnoevropskim zemljama, uključujući upotrebu krivičnih zakona o kleveti protiv kritičara policije ili vlade. Ove nedelje sud u Milanu naložio je novinarki da plati italijanskom premijeru Đorđi Meloni odštetu od 5.000 evra zbog toga što ju je ismevala u objavi na društvenim mrežama. Đulija Korteze je takođe dobila uslovnu kaznu od 1.200 evra zbog šale na X-u. To je najnoviji apsurdni primer sve većeg gušenja slobode govora.
U svojoj novoj knjizi, „Neophodno pravo: Sloboda govora u doba besa“, govorim o tome kako je ovaj talas protiv slobode govora iz Evrope konačno stigao do naših obala. Brzi gubitak slobode govora u zemljama poput Italije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije trebalo bi da bude poziv za buđenje za sve Amerikance da zaštite ovo „neophodno pravo“.
U Sjedinjenim Državama ima mnogo ljudi, uključujući Hilari Klinton, koji žele da preslikaju zakone protiv slobode govora i primene ih u Sjedinjenim Državama.
Ovo je prototipski primer kako se nejasni zakoni koriste za obračun sa svima, od novinara preko političara do čak i komičara.
Korteze je u oktobru 2021. na Tviteru objavila komentar o Meloninoj visini.
Ona se protivila napadu vlade na „slobodu izražavanja i novinarsko neslaganje“.
Korteze je objavila maketu Meloni sa slikom pokojnog fašističkog vođe Benita Musolinija u pozadini. Dok se sukobila sa premijerkom, kasnije je dodala:
„Ne plašiš me, Đorđa Meloni. Na kraju krajeva, visoki ste samo 1,2 metra. Ne mogu čak ni da te vidim.”
Studija: Vakcine protiv Covid-a direktno povezane sa iznenadnim smrtnim slučajevima https://t.co/TnPRHty4Ay
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 22, 2024
Meloni je podržala tužbu uprkos činjenici da je deo stranke koja je dugo bila u manjini i ugrožena takvim zakonima. Takođe je uspešno tužila autora bestselera Roberta Savijana nakon što ju je vređao na televiziji 2021. zbog njenog stava o ilegalnoj imigraciji.
Nedavno je Njujork tajms objavio još jedan tekst protiv slobode govora pod nazivom „Prvi amandman je van kontrole“.
Naravno, nije lak zadatak ubediti slobodne ljude da se odreknu suštinskog dela identiteta i slobode. Morate ih uplašiti. Veoma uplašiti.
U medijima su najavljene knjige protiv slobodnog govora. Profesorka prava Univerziteta u Mičigenu i pravna analitičarka MSNBC-a Barbara Mekkvid napisala je koliko je sloboda govora opasna za naciju. Njena knjiga „Napad iznutra“ opisuje kako je sloboda govora ono što ona naziva „Ahilovom petom“ Amerike.
Čak je u toku i pokret da se Prvi amandman prepravi kroz amandman. Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Džordž Vašington Meri En Franks veruje da je Prvi amandman „agresivno individualistički” i da ga treba prepraviti kako bi se „ponovio” rad Framera. Ona želi da promena govora uravnoteži vaše pravo da govorite u odnosu na interese „pravednosti“.
Melonijina upotreba ovih zakona da ućutka kritičare je sramotna. Istovremeno, mediji su u velikoj meri podržavali ove zakone u ciljanju na druge sa različitim političkim i verskim stavovima. Slučaj Korteze pokazuje koliko u novinarstvu i akademskoj zajednici ćute o pravima drugih sve dok i sami ne budu ugroženi rastućom netrpeljivošću prema suprotstavljenim stavovima.
Kako pokret protiv slobode govora bukvalno dostiže nove visine u zemljama kao što je Italija, Amerikanci bi trebalo to da uzmu u obzir. Ovo ostaje egzistencijalna borba oko prava koje nas sve definiše. To je kratak i dug.
