Бруталан напад корозивном хемијском супстанцом на жену у Савани, Џорџија, поново је отворио питање да ли се облик насиља који је последњих година постао препознатљив у појединим деловима Европе сада појављује и у Сједињеним Америчким Државама.
Жртва, мајка и активна чланица локалне заједнице, нападнута је насумично док је шетала након посете цркви. Ништа јој није украдено, није било вербалног сукоба, нити претходног контакта са нападачем. Напад је био тренутан и циљан – киселина у лице, након чега је нападач побегао. Полиција у Савани саопштила је да је реч о једном од најтежих напада са којима су се икада сусрели.
Иако истрага још траје и идентитет нападача није познат, начин извршења напада изазвао је снажне асоцијације на образац напада који се у Европи појавио током масовне мигрантске кризе, која и даље траје.
Последњих десет година, у градовима као што су Лондон, Брисел и Париз, бележен је значајан пораст напада киселином, нарочито у областима са високом концентрацијом мигрантске популације. Бритске власти су годинама третирале ове инциденте као „изоловане случајеве“, све док број жртава није драстично порастао, а одељења за опекотине у болницама постала хронично преоптерећена.
Према званичним подацима из Велике Британије, у неким општинама Лондона, као што су Њуам и Тауер Хамлетс, број напада корозивним супстанцама порастао је за више од 70 одсто у једној години.
Безбедносни аналитичари упозоравају да је реч о „јефтином оружју“ – лако доступном, тешко контролисаном и изузетно ефикасном у наношењу трајних физичких и психолошких последица.
Овакав облик насиља карактерише хладна насумичност. Често није мотивисан пљачком или личним сукобом, већ намером да се жртва трајно обележи или застраши. Управо тај елемент – одсуство рационалног мотива – био је један од разлога због којих су европске службе безбедности почеле да ове нападе третирају као облик урбаног терора.
Случај у Савани, иако још увек под истрагом, показује забрињавајуће сличности са европским сценаријима.
Упозорења да би се овај облик насиља могао појавити у Сједињеним Државама годинама су игнорисана, све док први тешки случајеви нису почели да се појављују.
Искуство Европе показује да проблем не нестаје сам од себе. У почетку се минимизује, затим нормализује, а на крају постаје хроничан. Питање које сада стоји пред америчким властима није само ко је извршио овај конкретан напад – већ да ли ће Сједињене Државе реаговати на време, или ће поновити грешке које су европске земље већ платиле ценом људских живота и трајно уништених судбина.
Нулта Тачка/Медији
