Napredak tehnologije tokom rata: Kineski rojevi dronova i američki laseri
Kineski „lojalni partner“ borbeni dronovi privlače mnogo pažnje ovih dana. Partner je multiplikator snage, dizajniran da leti u grupama uz svoje posade borbenih aviona ili da vodi flotilu manjih dronova. Ako se koriste u roju, partneri i manji dronovi mogli bi brzo nadmašiti flotilu borbenih aviona sa pilotima i vazdušnu odbranu. Oni su na mlazni pogon, ali mnogo su jeftiniji za letenje od običnog borbenog aviona, delimično zato što ne zahtevaju obučenog pilota. Neka simulirana borbena uvežbavanja između ljudskih pilota i pilota sa veštačkom inteligencijom (AI) koji uče u letu rezultirala su pobedama AI, još od 2020. godine.
Najnovija iteracija kineske krilne bespilotne letelice – pod nazivom Feihong FH-97A – čini se da je veliko poboljšanje u odnosu na ranije verzije predstavljene 2022. i 2023. FH-97A je navodno brži od svog američkog kolege, XQ-58A Valkyrie. Domet FH-97A je oko 1000km. Trenutni domet je više nego dovoljan da se stigne bilo gde na Tajvanu, plus morski putevi na istočnoj strani ostrva koji bi bili kritični za snabdevanje Tajvana u slučaju rata ili pomorske blokade. Od kineskih poseda, FH-97A može da dostigne čitavu Južnu Koreju, Istočno kinesko more, delove Japana i Filipina i celo Južno kinesko more kroz polazak sa ostrva na kineskim aerodromima i veštačkim ostrvima.
NOVO! UŽIVO – Mario Zna bio na frontu u Donjecku! Ovo se ne propušta
Štaviše, FH-97A bi u budućnosti mogao da se koristi za napad na bilo koji deo Sjedinjenih Država ili Evrope, s obzirom na to da može da katapultira lansiranje sa nosača aviona i zato što Narodnooslobodilačka armija (PLA) planira da mu obezbedi punjenje gorivom iz vazduha. Bespilotne letelice će doprineti snazi ostalih nedavnih inovacija PLA Air Force-a, uključujući stelt borbene avione i stelt bombardere. Bespilotne letelice se mogu koristiti za misije vazdušnih i kopnenih napada, elektronsko ratovanje, izviđanje i pratnju bombardera.
Iako Sjedinjene Države odavno imaju bolje obučene borbene pilote i naprednije avione, dajući im vazdušnu superiornost nad Kinom, to bi se moglo preokrenuti. Bez potrebe za pilotima, već uz korišćenje AI programa koji su pokazali superiornost, kinesko doba visoke tehnologije i masovne industrijske proizvodnje moglo bi daleko nadmašiti Sjedinjene Države i odlučno prebaciti superiornost u vazduhu na PLA.
Ovo bi imalo trenutne i strašne posledice po zemlje koje su već pod vojnim pritiskom Pekinga, a to su Tajvan, Filipini, Japan i Indija.
Jedna moguća odbrana protiv kineskih dronova je lasersko oružje; na primer, sistem HELIOS koji je raspoređen na američkom pomorskom razaraču 2022. i sistem DragonFire koji je testirala Ujedinjeno Kraljevstvo u januaru.
Laser DragonFire može uništiti mete sa vrhunskom preciznošću u svom vidnom polju s hitcima koji bi presekli mehaniku drona ili eksplodirali njegove bojeve glave. Svaki hitac košta manje od 12 dolara za ispaljivanje u trajanju od 10 sekundi, što sugeriše da bi se mogli koristiti za jeftino uklanjanje. Uporedite to sa cenom presretača raketa od milion dolara ili više, što može biti gubitak novca protiv nekih od najjeftinijih iranskih vojnih dronova, na primer, koji koštaju najviše 2.000 dolara svaki. Britanski sistem je planiran za raspoređivanje na mornaričkim brodovima zemlje do 2027. godine, a britanska vojska takođe razmatra raspoređivanje. Naučnici u Kini takođe razvijaju lasersko oružje, uključujući i upotrebu iz svemira.
Lasersko oružje bi na kraju moglo da negira snagu interkontinentalnih balističkih projektila i hipersoničnih projektila i da natera površinske i vazdušne borce pod vodu, gde su laseri neefikasni.
Podzemni borci bi mogli postati relativno beskorisni protiv kopnenih ciljeva, osim možda onih koji su najbliži obali. U slučaju Ukrajine, na primer, široko usvajanje laserskog oružja moglo bi da stvori zastoj u godinama koje dolaze.
