NASA planira da uzgaja pečurke na Mesecu kako bi izgradila strukture gde bi ljudi trebalo da se nasele
Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir planira da uzgaja pečurke na Mesecu – a možda čak i u ostatku univerzuma.
Istraživanje svemira, posebno putovanje na Mesec, zahteva mnogo sredstava. Obično je potrebno oko milion dolara samo da pola kilograma materijala stigne na Mesec, a više košta transport materijala na Mars.
Takođe može biti opasno. Astronauti se suočavaju sa nekoliko izazova, kao što su ekstremni pritisak, varijacije temperature, smrtonosno zračenje i mikrometeoriti koji lete kroz prazninu poput metaka.
Prema Krisu Maureru, osnivaču Redhouse Architecture, teško je poslati materijale kao što su ploče ili cigle na Mesec. Redhouse Architecture je arhitektonska firma sa sedištem u Klivlendu koja se nedavno udružila sa NASA-om kako bi rešila problem uzgoja pečuraka u svemiru.
Maurer je dodao da je takođe skupo prevoziti već izgrađena staništa. On je objasnio da većina istraživača razmatra koncept koji se zove In-Situ Resource Utilization (ISRU), koji uključuje izgradnju sa onim što je već na Mesecu.
Ako je to slučaj, Mesec nudi materijale kao što su voda i regolit ili „mesečeva prašina“. Na sreću, ovi neobični materijali se mogu mešati sa određenim vrstama gljivica, koje se zatim mogu pretvoriti u iznenađujuće čvrste građevinske materijale koji su „jači od betona i dolaze sa nizom dodatnih prednosti“.
Globalna šizofrenija, trguje se ljudskim dušama! Stefan Gajić u novoj epizodi podkasta Mario Zna (UŽIVO) https://t.co/rG71696fKD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 15, 2024
Šta je mikotektura?
Napori da se koristi mycotecture, ili projekat Micotecture Off Planet Structures at Destination, nedavno su dobili ugovor faze III sa NASA-om, što znači da će dobiti potrebna sredstva za nastavak.
I dok su implikacije ove neobične tehnologije gljiva sada astronomske, stvaranje samog materijala je prilično jednostavno. Mikotektura, ili upotreba materijala na bazi gljiva u konstruktivne svrhe, istražena je poslednjih godina.
Mikotektura je korišćena u umetnosti, zgradama i za „bioreciklažu“ otpada. Redhouse je već eksperimentisao sa upotrebom mikotekture za rešavanje izazova na Zemlji, kao što je korišćenje mikomaterijala za izgradnju stanova i uzgoj jestivih pečuraka kako bi se rešio nedostatak hrane.
Kada je Lin Rotšild, NASA-in astrobiolog i vođa projekta, saznala za ove i druge mikonapore, shvatila je da imaju potencijalne primene za istraživanje svemira.
Od tada, mikotehnologija je dobila podršku istaknutih ličnosti NASA-e kao što je geolog Džim Hed, koji je svojevremeno obučavao astronaute za program istraživanja Meseca Apolo. Dejvid Skot, komandant Apola 15 i jedan od samo 12 ljudi koji su ikada hodali po Mesecu, takođe podržava upotrebu mikotehnologije.
Maurerov tim Redhouse proizvodi miko „cigle“ tako što hrani organsku materiju iz biljaka ili građevinski otpad različitim vrstama gljivica. Proizvedeni materijal se zatim zagreva i sabija u blokove koji su otporniji u poređenju sa betonom.
Cigle su takođe bolje za životnu sredinu. Međutim, snaga gljivičnih cigli postaje nevažna kada je u pitanju svemir, rekao je Maurer. Objasnio je da materijalni integritet postaje manje važan na Mesecu ili Marsu jer je „gravitacija mnogo manja i građevinske sile će biti napolju jer ste u posudi pod pritiskom“.
Prema Maureru, umesto da gravitacija gura zgradu nadole, vazduh gura van, tako da nema potrebe za „dobar materijal za čvrstoću na pritisak“. Umesto toga, potreban vam je dobar materijal za zateznu čvrstoću koji može da izdrži taj pritisak. Drugim rečima, zgrade „ispadaju“ u prostoru, a ne dole.
Stručnjaci planiraju da počnu sa kalupom na naduvavanje gde se mikomaterijal može uzgajati koristeći kombinaciju spora gljivica i algi poreklom sa Zemlje, koje će se onda hraniti vodom i regolitom već na Mesecu.
To znači da možete koristiti živu biologiju i hranljive materije, rekao je Maurer. Zatim možete dodati još vode iz podzemnog leda na mesecu. Ovo čini najmanje 90 procenata mase konačne zgrade, i idealno je jer većinu materijala možete nabaviti na samom mesecu, eliminišući potrebu za transportom teških materijala sa Zemlje.
NASA je rekla da je ovo velika korist jer je pomoglo agenciji da uštedi „bilione dolara“. Međutim, NASA može da potvrdi efikasnost materijala tek kada se prve strukture u punom obimu postave na Mesec.
Ali izgradnja mesečevih struktura od gljivičnih cigli je još najmanje deceniju udaljena. Za sada, projekat se fokusira na slanje modela sa dokazom koncepta sa svemirskom stanicom Starlab, koja bi trebalo da bude lansirana 2028.
Gljive su idealne za lunarnu kolonizaciju
Džonatan Desi-Oliv, docent na Školi za arhitekturu David R. Ravin i Univerzitetu Severne Karoline u Šarlotu i direktor MicoMatters laboratorije, rekao je da cigle od gljivica izgledaju kao pronalazak direktno iz naučne ne-fikcije.
„Oni se bave pravom biologijom da bi zamislili potencijalnu budućnost“, dodao je Desi-Oliv.
Dessi-Olive se takođe slaže da svojstva samorazmnožavanja i zaštite od zračenja čine gljive idealnim za kolonizaciju pejzaža Meseca i Marsa sa niskim resursima i visokim zračenjem. Na pitanje o NASA projektu, on je rekao da je to uzbudljivo jer istraživači proučavaju strukture koje mogu „same da se kultivišu kroz saradnju više organizama“.
