Док је свемир практично бесконачан, гориво за ракете је ограничено. Иако човечанство још увек није пронашло начин да спречи свемирске летелице да „останну без даха“ на светлосним годинама од Земље, НАСА ради на решењу које би могло омогућити мисијама да трају вековима — нуклеарним батеријама нове генерације.
НАСА већ од шездесетих година прошлог века користи радиоизотопске енергетске системе (RPS) за напајање мисија као што су Војаџер, Њу Хорајзон, ровер Кјуриосити и најновији Персеверанс. И предстојећа летелица Драгонфлај, дрон-хеликоптер који ће истраживати метанска језера и мора на Титану, такође ће зависити од RPS технологије.
До сада је стандардно гориво био плутонијум-238, чији је полуживот око 88 година. То је омогућавало деценије рада, али не и векове. Сада је у фокусу нови изотоп – амерцијум-241, чији је полуживот чак 433 године. Ово би омогућило да свемирске сонде, ровери и телескопи раде знатно дуже, истражујући дубоки свемир много даље од досадашњих могућности.
Амерцијум-241 први пут се систематски тестира у сарадњи НАСА-иног Истраживачког центра „Глен“ и Универзитета у Лестеру у Великој Британији. Осим самог горива, развијају се и нови начини конверзије топлоте у електричну енергију, попут Стерлинг конвертора који омогућавају ефикасније и дуготрајније искоришћавање енергије у условима микрогравитације.
Плутонијум-238 је након тридесетогодишње паузе поново ушао у производњу 2011, а тренутно се производи у националним лабораторијама у САД. За амерцијум-241 процес производње се усавршава у Националној лабораторији Лос Аламос, са циљем да се постигне безбеднија и ефикаснија технологија.
У међувремену, Војаџери настављају да путују ка међузвезданом простору, и даље напајани старом RPS технологијом — као претходници нове ере свемирских мисија које би могле трајати вековима.
Нулта Тачка/Popular Mechanics
